Page images
PDF
EPUB

„А гди станеш, да чемерикујеш;
"А мене је заболела глава,
„А од срца преболети не ћу."
То изусти, па душицу пусти.
Тад' је Лазо сватом беседио :
„Сад на ноге, кићени сватови !
„С наџаци јој раку ископајте,
А сабљама сандук сатешите,
Више главе ружу усадите,

[ocr errors]

99

„Око гроба клупе направите,

[ocr errors]

99

Ниже ногу бунар ископајте:

„Рад мириса нек се ружом ките,
„Од умора на клупе седају,

„А од жеђи ладне воде пију."

Често Лазо на гроб излазио,

Па је пит'о своју заручницу:

„Јелʼ ти, душо, земља дотешчала ?”
Девојка му мртва одговара:

„Није мени земља дотешчала,
„Већ је тешка материна клетва.”

8.

Јован и дивски сшарјешина,
(из Црне горе).

Цар хоћаше изгубити љубу,
Цар хоћаше, и невоља му је,
Е му љуба много закривила,
И за то је царе помрзио;
Ма је слуге изгубит' не даду,
Но се моле цару честитоме,
Те госпођу своју измолише:

140

145

150

155

5

Цар је своје слуге послушао,
Поклони јој живот за годину.
Она сина имаше Јована,

10

Па ђетету своме говорила:
,0 камо те, мој Јоване сине!

„Хоћеш ли се одрицат' од мајке?"

Дијете су сузе пропануле,

Па дијете мајци говорило:

15

„Чујеш ли ме, моја мила мајко!

„Ја ћу с тобом по св'јету бјежати." А њему је мајка говорила:

„Хајд уљези цару у сараје,

Те изведи гојена Лабуда,

20

„Да бјежимо, синко, по свијету." Скочи Јован од земље на ноге,

Те је мајку своју послушао
(А нема му до петнаест љетах),
И Лабуда свога изводио,
Бачише се њему о рамена;
Но је Јован мајци говорио:
"А за Бога, моја мила мајко!
„Кад м' одвоји од оца мојега,
„Који нема до мене једнога,
„Куд ћемо се, мајко, дијевати ?"
А мајка је сину говорила:
„Да бјежимо, синко, по свијету,
„А. од цара и мога и твога,
А далеко тридесет конаках,
„Бе не царе ни чути не може,
"А некмоли очима виђети."
Они бјеже земљом и свијетом,

25

30

35

Док дођоше у дивску планину,
Ту нађоше студену пећину,
Али у њу седамдесет дивах,
Међу њима дивски старјешина.
Кад Јована диви угледаше,
Кренуше се, да му узму главу;
Жесток ли је лудани Јоване!
Од бедрице сабљу извадио,
Слободно је њима ударио,
И посјече седамдесет дивах,
А скри му се дивски старјешина.
Он је с мајком нојцу боравио;

А кад сјутра дан и зора дође,
Но се Јован стрпљети не мога,
Већ он у лов у планину пође
На његова гојена Лабуда,
Те он лови срне и кошуте;
Кад по подне сунце навалило,
Он отиде у пећину к мајци
И донесе срну и кошуту,
Да зарани одагнату мајку.
Но му мајка тадер бесједила:
„О Јоване, хајде пред пећину,

[ocr errors]

Те почини трудан и уморан.

,,

Он послуша родитеља свога.
Хитро Јован пред пећину пође,
А мајка му дива угледала
У пећину, дивску старјешину,
Па јој дивски старјешина вика:
„Хајд' овамо, Јованова мајко!
„Ходи к мене, да ашикујемо."

40

45

50

55

60

65

А она му тадер бесједила:
„Ходи к мене, дивски старјешина !
„Ходи к мене, да ми лице љубиш."
А он јој је тадер говорио:
„Ја не смијем од Јована твога,
„Који згуби седамдесет дивах,
„Но кад дође Јован у пећину,
"А ти твоје дијете упитај,
„Боји ли се до Бога и кога,
„Па најприје игру заметните,
„Проклетога у руке прстена,
„Око њега те се куне криво,
„Дијете је лудо и невјешто,

[ocr errors]

99

Ти ћеш њега ласно надиграти,

Пак му свежи руке наопако, „А ја ћу га онда погубити, "Пак ћем, онда ми ашиковати." А кад Јован у пећину дође, Вечераше господску вечеру, Па му тадер мајка говорила: „О Јоване, мој једини сине! „Ти изгуби седамдесет дивах, А ти идеш, синко, планинама, „Бојиш ли се до Бога и кога?” Но јој Јован ријеч говорио: „Ја се бојим Бога великога, „Не бојим се никаква јунака, „Доклен ми је гојени Лабуде" Тадʼ Јовану бесједила мајка: „О Јоване, мој једини сине! „Ми смо јадни, синко, обојица,

[ocr errors]
[subsumed][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

„Ход’, да малу игру заметнемо.”
Јован своју послушао мајку,
Па је шњоме игру заметнуо,
Понајпријед у руке прстена;
Он могаше надиграти мајку,
Он могаше, него не хоћаше,
Но је њега мајка надиграла:
„Јасам тебе, дијете, добила.”
Па му обје савезала руке

Од лакатах те до врх нокатах;
Луди Јован растегну рукама,
На седморо коноп раскинуо.
Када сјутра дан и зора дође,
Јован пође у лов у планину.
Кад на друму царевоме дође,
Из свијета срете ћириџије
И пред њима ћириџију Рада,
Бе ћерају шездесет товарах
Све на голо вина и шенице;
Јован им се на пут учинио,

И

пред њима капицу скинуо: Молим ви се, браћо из свијета, „Продајте ми шездесет товарах

99

,,

Све на голо вина и шенице,

„Да ја раним одагнату мајку,
„Да ви платим жутијем дукатом. 2
Ћириџије робу му продале;
Но га пита ћириџија Раде:
А тако ти, дијете Јоване!
Ће је твоја остарала мајка ?"
Јован мајку у пећину каже ;

[ocr errors]

99

105

110

115

120

125

130

« PreviousContinue »