Page images
PDF
EPUB

99

99

Што не носе помлого оружа, „До по једну о појасу сабљу; „У Турчина, у Турскога цара, „Кажу, сине, другу војску силну Огњевите јањичаре Турке, „Што Једрене држе кућу билу, „Јањичара кажу сто хиљада; „Кажу, сине, и говоре људи „У Турчина трећу војску силну Некакога Туку и Манџуку,

,,

„А што хуче, а што грдно туче.
„У Турчина војске свакојаке,
„У Турчина једну кажу силу,
Самовољна Турчин-Влах-Алију,

[ocr errors]

وو

Те не слуша цара честитога, „За везире никад и не мисли, „За цареву сву осталу војску „А колико мраве по земљици; „Таку силу у Турчина кажу;

99

Он беза зла, сине, проћи не шће,

„Не шће с царем, сине, на Косово,
„Окренуо друмом лијевијем,
„Те на нашу Бањску ударио,
Те ти Бањску, сине, ојадио
И живијем огњем попалио,

99

„И најдоњи камен растурио,

99

„Вјерне твоје слуге разагнао, „Стару мајку твоју ојадио,

9,

Са коњем јој кости изломио, „Вјерну твоју љубу заборио, Одвео је у поље Косово,

99

120

125

130

135

140

145

[ocr errors]

„Љуби твоју љубу под чадором,
„А ја, сине, кукам на гаришту,
„А ти вино пијеш у Крушевцу!
„Зло ти вино напокоње било!"
Ја кад бане књигу проучио,
Мука му је и жао је било,
У образ је сјетно невесело,
Мрке брке ниско објесио,
Мрки брци пали на рамена,
У образ се љуто намрдио,
Готове му сузе ударити.

А виђе га старац Југ Богдане,
Виђе зета јутру на уранку,
Плану Јуже, како огањ живи,
Страхинићу зету проговара;
,0 мој зете, Бог ми с тобом био!
„Што си, зете, јутрос подранио ?
А у образ сјетно невесело?
„Од шта си се, зете, раздертио?
„На кога си с', зете, ражљутио?
„Ал' се шуре тебе насмијаше,
„У јеглени ружно говорише?
„Ал' шурњаје тебе не дворише?
„Ал махану тој тазбини нађе ?
„Кажи, зете, шта је и како је?".
Плану бане, па му проговара:

150

155

160

165

170

„Прођ се тасте, стари Југ-Богдане! 175

„Ја сам с шурам био у лијепо,

„А шурњаје господске госпође
„Дивно зборе, а дивно ме дворе,
„Тој тазбини мојој мане нема,

„Но да видиш, што сам невесео:
„Стиже књига од малене. Бањске,
„Баш од моје остарјеле мајке;"
Каже јаде тасту на уранку,
Како су му двори похарани,

180

Како су му слуге разагнате,

185

Како ли је мајка прегажена,

Како ли је љуба заробљена:

[ocr errors]

„Но мој тасте, стари Југ-Богдане! „И ако је моја данас љуба,

„Љуба моја, ал' је шћера твоја: , Срамота је и мене и тебе;

[ocr errors][ocr errors][merged small][merged small]

190

"Пожали ме док сам у животу.

Молим ти се и љубим ти руку,

195

[ocr errors]
[ocr errors]

Да даш мене ђеце деветоро,

, Бецу твоју, а шуреве моје,

„Да ја, тасте, у Косово пођем,

„Да потражим душманина мога,
„А царева грдна хаинина,
„Који ми је робље заробио;

99

"А немој се, тасте, препанути,
„Ни за твоју ђецу убринути;
"Ја ћу ђеци, мојим шуревима,
„Хоћу њима рухо промјенити,
А у Турско рухо облачити:
„Око главе бијеле кауке,

99

200

205

„А на плећи зелене доламе,

„А на ноге меневиш чакшире,

„О појасу сабље пламените;

210

„Призват слуге и казаћу јунак,
„Нека слуге коње оседлају,
„Оседлају, тврдо опасују,
Нек пригрћу мрким међединам”:
„Учинићу ђецу јањичаре;

99

„Ја ћу ђецу шуре сјетовати,

„Каде са мном биду кроз Косово, „А кроз војску цара на Косову,

99

„Пред њима ћу бити делибаша,

„Нек се стиде и нек се препану,
„Нек се свога боје старјешине;
„Когођ стане у царевој војсци,
„Когођ стане с нама говорити,

99

Стане Турски, окрене Мановски, „Ја с Турцима могу проговорит, „Могу Турски, и могу Мановски, „И Арапски језик разумијем, „И на крпат ситно Арнаутски; „Проводићу ђецу кроз Косово, „Сву ћу војску Турску уводити, „Док ја нађем душманина мога, „А Турчина силна Влах-Алију, „Који ми је робље поробио; „Нек шуреви биду у невољи,

99

[ocr errors]

„Ел сам, тасте, могу погинути,
„Код шурева не ћу погинути
„Јали ране ласно допанути.
Кад то зачу стари Југ Богдане,
Плану Јуже, како огањ живи,
Страхињ-бану зету проговара:
„Страхињ-бане, ти мој зете мили!

215

220

225

230

235

240

99

„Виђех јутрос, да памети немаш. „Што ми ђеце иштеш деветоро, „Да ми ђецу водиш у Косово,

99

У Косово, да их кољу Турци, „Немој, зете, више проговарат’, „Не дам ђеце водит у Косово, „Макар шћери нигда не видио. Мио зете, дели Страхињ-бане! „Рашта си се тако раздертио ?

99

99

Знаш ли, зете? не зна ли те људи! „Ал' ако је једну ноћ ноћила,

„Једну ноћцу шњиме под чадором,
„Не може ти више мила бити,
„Бог ј убио, па је то проклето,
„Воли њему, него тебе, сине;
„Нека иде, враг је однесао!
„Бољом ћу те оженити љубом,
"С тобом хоћу ладно пити вино,
„Пријатељи бити до вијека;

245

250

255

260

„А не дам ти ђецу у Косово.*

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

Но сам оде к ђогу у ахаре,

Ја како га бане оседлао!
Како ли га тврдо опасао!
Па заузда ђемом од челика,
Пред дворе га води у авлију
К бињекташу бијелу камену,
Па се ђогу фати на рамена

270

« PreviousContinue »