„Што не носе по млого оружа , 120 Кажу, сине, другу војску силну Огњевите јањичаре Турке, Што Једрене држе кућу билу, „Јањичара кажу сто хиљада; „Кажу, сине, и говоре људи 125 „У Турчина трећу војску силну „Некакога Туку и Манџуку, „А што хуче, а што грдно туче. „У Турчина војске свакојаке, „У Турчина једну кажу силу, 130 „Самовољна Турчин-Влах-Алију, Те не слуша цара честитога, „За везире никад и не мисли, „За цареву сву осталу војску А колико мраве по земљици; 135 „Таку силу у Турчина кажу; „Он беза зла, сине, проћи не шће, „Не шће с царем, сине, на Косово, „Окренуо друмом лијевијем, „Те на нашу Бањску ударио, 10 „Те ти Бањску, сине, ојадио „И живијем огњем попалио, И најдоњи камен растурио , „Вјерне твоје слуге" разагнао, „Стару мајку твоју ојадио, 145 „Са коњем јој кости изломио, „Вјерну твоју љубу заборио, „Одвео је у поље Косово, „Буби твоју љубу под чадором, „А ja, сине, кукам на гаришту, 150 „А ти вино пијеш у Крушевцу! „Зло ти вино напокоње било!» Ја кад бане књигу проучио, Мука му је и жао је било, У образ је сјетно невесело, 155 Мрке брке ниско објесио, Мрки брци пали на рамена, У образ се љуто намрдио, Готове му сузе ударити. А виће га старац Југ Богдане, 160 Виђе зета јутру на уранку, Плану Јуже, како огањ живи, Страхинићу зету проговара; 0 мој зете, Бог ми с тобом био! „Што си, зете, јутрос подранио ? 165 „А у образ сјетно невесело ? „Од шта си се, зете, раздертио ? „На кога си с', зете, ражљутио? „Ал' се шуре тебе насмијаше, „Ујеглени ружно говорише ? 170 „Ал' шурњаје тебе не дворише ? „Ал° махану тој тазбини нађе ? „Кажи, зете, шта је и како је ?” Плану бане, па му проговара: „Проф” се тасте, стари Југ-Богдане! 175 „Ја сам с шурам био у лијепо, „А шурњаје господске госпође „Дивно зборе, а дивно ме дворе, „Тој тазбини мојој мане нема, Но да видиш, што сам невесео: 180 „Стиже књига од малене Бањске, „Баш од моје остарјеле мајке;" Каже јаде тасту на уранку, Како су му двори похарани, Како су му слуге разагнате, 185 Како ли је мајка прегaжена, Како ли је љуба заробљена: „Но мој тасте, стари Југ-Богдане! „И ако је моја данас љуба, „Љуба моја, ал' је шћера твоја: 190 Срамота је и мене и тебе ; „Но мој тасте, старац Југ-Богдане ! „Мислиш ли ме мртва пожалити, „Пожали ме док сам у животу. „Молим ти се и љубим ти руку, 195 „Да даш мене ћеце деветоро, „Бецу твоју, а шуреве моје, „Да ја, тасте, у Косово пођем, „Да потражим душманина мога, „A царева грдна хаинина, 200 „Који ми је робље заробио; „А немој се, тасте, препанути, „Ни за твоју ћецу убринути; „Ја ћу ћеци, мојим шуревима, „Хоћу њима рухо пром'јенити, 205 „А у Турско рухо облачити: „Око главе бијеле кауке, „А на плећи зелене доламе, „А на ноге меневиш чакшире, „0 појасу сабље пламените; 210 215 220 225 „Призват” слуге и казаћу јунак, 230 235 20 „Виђех јутрос, да памети немаш. 245 „Немој, зете, више проговарат", „Не дам феце водит” у Косово, „Макар шћери нигда не видио. Мио зете, дели Страхињ-бане! „Paштa cи се тако раздертио ? 250 „Знаш ли, зете? не зна ли те људи ! „Ал' ако је једну ноћ ноћила, „Једну ноћцу шњиме под чадором, „Не може ти више мила бити, „Бог ј' убио, па је то проклето, 255 „Воли њему, него тебе, сине; „Нека иде, враг је однесао ! „Бољом ћу те оженити љубом, С тобом хоћу ладно пити вино, „Пријатељи бити до вијека; 260 „А не дам ти јецу у Косово.” Плану бане, како огањ живи, Уиједу и тој муци љутој Не шће викнут' ни призвати слугу, За сеиза ни хабера нема, 265 Но сам оде к ђогу у ахаре, Ја како га бане оседлао ! Како ли га тврдо опасао! Па заузда ћемом од челика, Пред дворе га води у авлију 270 кбињекташу бијелу камену, Па се Богу Фати на рамена |