Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Погледује девет својих шура,
А шуреви у земљицу црну.
Бан погледну пашенога свога,
Некакога млада Немањића,
А Немањић гледа у земљицу.
Кад пијаху вино и ракију,
Сви се фале за добре јунаке,
Фале с зету и Богом се куну:
Волимо те, Страхинићу бане!
„Но сву земљу нашу царевину;"
Ал' да видиш јада на невољи !
Бану јутрос нема пријатеља:
Није ласно у Косово поћи.
Виђе бане, ђе му друга нема,
Сам отиде пољем Крушевачким.
Ја кад био низ широко поље,
Обзире се ка Крушевцу б'јелу,
Не ће ли се шуре присјетити,
Не ће ли се њима ражалити;
А кад виђе јутрос на невољи
Бе му нема главна пријатеља,
Паде на ум, па се досјетио
За његова хрта Карамана,
Кога воли него добра ђога,
Те привикну из бијела грла,
Остало је хрче у ахару;
Зачу гласа, хитро потрчало
Док у пољу пристиже ђогина,
Покрај ђога хрче поскакује,
А златан му литар позвекује,
Мило било, разговори с бане

275

280

285

290

295

300

305

310

Оде Бане на коњу ђогину,
Те пријеђе поља и планине,
Ја кад дође у поље Косово,
Кад сагледа по Косову силу,
Ал' се бане мало препануо,
Па помену Бога истинога,
У ордију Турску угазио.
Иде бане по пољу Косову,
Иде бане на четири стране,
Тражи бане силна Влах-Алију,
Ал не може бане да га нађе;
Спушти с’бане ка води Ситници, 315
На једно је чудо нагазио:

На обали до воде Ситнице
Један зелен ту бијаше чадор,
Широк чадор поље притиснуо,
На чадору од злата јабука,
Она сија, како јарко сунце,
Пред чадором побијено копље,
А за копље вранац коњиц свезан;
На глави му маха Стамболија 40),
Бије ногом десном и лијевом.
Кад то виђе Страхинићу бане,
Прохесапи и умом премисли,
Баш је чадор силна Влах-Алије,
Те ђогина коња пригоњаше,
Копље јунак скиде са рамена,
Те чадору врата отворио,
А да види, ко је под чадором;

40) т. ј. Стамболска (велика) зобница.

320

325

330

335

340

Не бијаше силан Влах-Алија,
Но бијаше један стари дервиш,
Бијела му прошла појас брада,
Шњиме нема нитко под чадором,
Бекрија је тај несрећан дервиш,
Пије Турчин вино кондијером,
Но сам лије, но сам чашу пије,
Крвав дервиш бјеше до очију;
Кад га виђе Страхинићу бане,
Те му селам Турски називаше,
Пијан дервиш оком разгледаше,
Па му мучну ријеч проговара :
„Да си здраво! дели Страхин-бане 345
„Од малене Бањске крај Косова.”
Плану бане, препаде се љуто,

Те дервишу Турски одговара:

„Бре! дервишу, несретна ти мајка! „Рашта пијеш ? рашта се опијаш? 350 „Те у пићу грдно проговараш

„И Турчина зовеш каурином.

99

99

Шта помињеш некакога бана?

Ово није Страхинићу бане,

„Но ја јесам цареви делија,
"Једеци се царски покидаше,
„У ордију Турску побјегоше,
„ Све делије хитро потрчаше,
„Да једеке цару пофатамо;
Ако кажем цару, ја везиру,
„Коју си ми ријеч бесједио,
„Хоћеш, стари, јада допанути."
Грохотом се дервиш осмјенуо:

355

360

99

Ти делијо, Страхинићу бане!

„Знаш ли, бане, не знали те јади! 365 „Да сам саде на Голеч-планини,

„Да те видим у царевој војсци,

[ocr errors]

Познао бих тебе и ђогина,

„И твојега хрта Карамана,

„Кога волиш, него добра ђога.
„Знаш ли, бане од малене Бањске!

„Познајем ти чело како ти је,

[ocr errors]

И под челом очи обадвије,

„И познајем оба мрка брка.

370

„Знаш ли бане ? не знало те чудо! 375 „Кад западох ропства у вијеку, „Пандури ме твоји ухитише „У Сухари врху на планини, „У руке ме твоје додадоше,

[ocr errors]

Ти ме баци на дно од тамнице, „Те робовах и тамницу трпљех

[ocr errors]

И зачамах за девет година, „Девет прође, а стиже десета, „А тебе се, бане, ражалило,

380

[ocr errors]

„Те ти зовну Рада тамничара,

385

[ocr errors]

,Твој тамничар на тамничка врата,

Изведе ме к тебе у авлију.

„Знаш ли, бане? знаш ли Страхинићу ?

„Кад запита и мене упита:

[ocr errors]

9999

„Ропче моје, змијо од Турака!

Бе пропаде у тамници мојој! ,,„Можли с’, робе, јунак откупити. Ти ме питаш, ја право казујем: „Могао бих живот откупити !

99

9999

390

49.99

[ocr errors]
[ocr errors]

9999

9999

[ocr errors]

9999

Тек да ми се двора доватити,
Очевине и пак постојбине;
Имао сам нешто мало блага,
Млоге лаве и млоге тимаре,
Могао бих откуп саставити;

395

„„Ал' ми, бане, вјеровати не ћеш, 400 ,,Да ме пустиш двору бијеломе: Тврда ћу ти јамца оставити, ,„Тврда јамца, Бога истинога, ,,Другог јамца Божу вјеру тврду, ,,,Како ћу ти откуп донијети."" „И ти, бане, повјерова мене, И пушти ме двору бијеломе, Очевини и тој постојбини;

99

99

„А кад дођох грдној постојбини,
„Тамо су ме јади забушили:
„У дворове, постојбину моју,
„У дворове куга ударила,
„Поморила и мушко и женско,
На оџаку нико не остао,

99

99

405

410

415

420

, Но ти моји двори пропанули, „Пропанули, па су опанули, „Из дувара зовке проникнуле; Што су били лави и тимари, „Појагмили Турци на миразе; „Кад ја виђех дворе затворене : „Неста блага, неста пријатеља; „Нешто мислих, па на једно смислих: „Мезилских се ја дофатих коња, „Те отидох граду Једренету, „Одох к цару и одох к везиру,

425

« PreviousContinue »