Page images
PDF
EPUB

,,Виђе везир, па доказа цару,
„Ја какав сам јунак за мегдана;
„Ођеде ме цареви везире,
„Ођеде ме и чадор ми даде;
„Цар ми даде од мегдана вранца,
„И даде ми свијетло оруже;
„Потписа ме цареви везире,
„Да сам војник цару до вијека.
„А ти, бане, данас к мене дође,
,,Да ти узмеш твоје дуговање,
,,А ја, бане, ни динара немам.
,,Страхинићу, јада допануо!
„Бе ти дође, да погинеш лудо
„У Косову у војсци царевој!"
Виђе бане, познаде дервиша,
Од ђогата коња одсједаше,
Пак загрли стариша дервиша :
„Богом брате! старишу дервишу!
„На поклон ти моје дуговање!

430

435

440

„Ја не тражим, брате, ни динара, 445 „Ни ја тражим твоје дуговање,

„Но ја тражим силна Влах-Алију,
„Који ми је дворе растурио,
„Који ми је љубу заробио;

,,

„Кажи мене, старишу дервишу,
„Кажи мене мога душманина ?
„Братимим те и јоште један пут,
„Немој мене војсци проказати,
„Да ме војска Турска не опколи.”
Но се дервиш Богом проклињаше:
„Ти соколе, Страхинићу бане!

450

455

99.

„Тврђа ми је вјера од камена, „Да ћеш саде сабљу повадити, „Да ћеш пола војске погубити, „Невјере ти учинити не ћу, „Ни твојега љеба погазити: „И ако сам био у тамници, „Доста си ме вином напојно, „Бијелијем љебом наранио, "А често се сунца огријао, „Пуштио си мене вересијом; Не издадох ни додадох тебе, „Не свјеровах, ели немах откуд; „Од мене се немој побојати.

,,

460

465

„А што питаш и разбираш, бане, 470 „За Турчина силна Влах-Алију,

„Он је бијел чадор разапео
„На Голечу високој планини;
„Тек ти хоћу, бане, проговорит:
„Јаши ђога, бјежи из Косова,
„Ел ћеш, бане, погинути лудо:
"У себе се поуздати немој,
„Ни у руку, ни у бритку сабљу,
„Ни у твоје копље отровано,
„Турчину ћеш на планину доћи,
"Хоћеш доћи, ал' ћеш грдно проћи:

„Код оружа и код коња твога
„Жива ће те у руке фатити,
„Хоће твоје саломити руке,

„Живу ће ти очи извадити.

9,

Насмија се Страхинићу бане:
„Богом брате, старишу дервишу!

475

480

485

[ocr errors]

„Не жали ме, брате, од једнога,
„Тек ме војсци Турској не прокажи.
А Турчин му ријеч проговара:
„Чујеш ли ме, дели Страхин-бане!
Тврђа ми је вјера од камена,
„Да ћеш саде ђога наљутити,
„Да ћеш саде сабљу повадити,
„Да ћеш сатрт' пола цару војске,
„Невјере ти учинити не ћу,
,,Ни Турцима проказати тебе."
Збори бане, па подрани отлен,
Обраћа се са коња ђогина :

,,

"О мој брате, старишу дервишу!
„Појиш коња јутром и вечером,
„Појиш коња на води Ситници,
„Ну увјеџбај, и право ми кажи,
Бе су броди на тој води ладној,
„Да ја мога коња не углибим?"

[ocr errors]

A

Дервиш му право проговара:
„Страхин - бане, ти соколе Српски!
„Твоме ђогу и твоме јунаштву
„Свуд су броди, ђегођ дођеш води."
Бан удари, воду пребродио,
И прими се на коњу ђогину,
Прими с бане уз Голеч планину,
Он је оздо, а сунашце озго,
Те огрија све поље Косово,
И обасја сву цареву војску.
Ал' да видиш силна Влах-Алије!
Сву ноћ љуби Страхинову љубу
На планини Турчин под чадором ;

99

490

495

500

505

510

515

У Турчина грдан хадет бјеше:
Каил сваки заспат на уранку,
На уранку, кад огр'јева сунце ;
Очи склопи, те борави санак;
Колико је њему мила била
Та робиња љуба Страхинова,
Пануо јој главом на криоце,
Она држи силна Влах-Алију,
Па чадору отворила врата,
Она гледа у поље Косово,
Те ти Турску силу разгледује,
Прегледује каки су чадори,
Прегледује коње и јунаке;

520

525

530

За јад јој се очи откинуше,

Те погледну низ Голеч планину,

Виђе оком коња и јунака.

Како виђе и оком разгледа,

535

Турчина је дланом ошинула,
Ошину га по десном образу,
Ошину га, па му проговара :
„Господаре, силан Влах-Алија!
„Ну се дигни, главу не дигао!
„Ну опасуј мукадем-појаса,
„И припасуј свијетло оруже,
Ето к нама Страхинића бана,
Сад ће твоју главу укинути,
Са ће мене очи извадити.
Плану Турчин, како оганњ живи,
Плану Турчин и оком погледну,
Па се Турчин гротом насмијао :
„Душо моја, Страхинова љубо!

[ocr errors]
[ocr errors]

540

545

„Чудно ли те влашче препануло!
„Од њега си џаса задобила,
„Кад т3 одведем граду Једренету,
Бан ће ти се и онђе призират';
„Оно није Страхинићу бане,

99

99

وو

Већ је оно царев делибаша,

„К мене га је царе оправио,

„Јал' је царе, јал' Мемед везире,
„Да ме царе зове на предају,
„Да ја војску цару не растурам:
„Препали се цареви везири,
„Да им почем сабљу не ударим;
Но да можеш оком погледати,

99

„Ти се, душо, немој препанути,
„Кад потегнем моју бритку сабљу,
„Те ошинем цар’ва делибашу,

9,

Нека

Другог

већ не шиље к мене." Страхинова проговара љуба: „Господаре, силан Влах-Алија! „Та л’ не видиш? испале ти очи! „Оно није цареви делија,

550

555

560

565

570

„Мој господар Страхинићу бане,

„Ја познајем чело како му је

„И под челом очи обадвије,

99

99

И његова оба мрка брка,

„И под њиме пуљата ђогата,

„И жутога хрта Карамана;

99

39

Не шали се главом, господару !"

Ја кад зачу Туре Влах-Алија,

575

Како ли се Туре придрнуло,

Те поскочи на лагане ноге,

580

« PreviousContinue »