„Ако волиш царству земаљскоме, „Седлај коње, притежи колане, „Витезови сабље припасујте, „Па у Турке јуриш учините, Сва ће Турска изгинути војска; „Ако л' волиш царству небескоме, „А ти сакрој на Косову цркву, „Не води јој темељ од мермера, „Већ од чисте свиле и скерлета, „Па причести и нареди војску; "Сва ће твоја изгинути војска, Ти ћеш, кнеже, шњоме погинути. А кад царе саслушао речи, Мисли царе мисли свакојаке: „Мили Боже, што ћу и како ћу? „Коме ћу се приволети царству? „Да или ћу царству небескоме? „Да или ћу царству земаљскоме ? „Ако ћу се приволети царству, „Приволети царству земаљскоме, „Земаљско је за малено царство, А небеско у век и до века." Цар воледе царству небескоме, А него ли царству земаљскоме, Па сакроји на Косову цркву, Не води јој темељ од мермера, Већ од чисте свиле и скерлета, Па дозива Српског патријара И дванаест велики владика, Те причести и нареди војску. Истом кнеже наредио војску, 15 20 25 30 35 40 45 На Косово ударише Турци. Како девет сиви соколова, , 50 55 60 65 70 75 Ал' погибе Ерцеже Степане, 47. Мусић Сшефан. Вино пије Мусићу Стеване 80 85 90 5 42) Приповиједа се, да је Мусић Стефан био из Мајдана у нахији Пожаревачкој. „Ја ћу лећи санак боравити, ,,Ти вечерај, па се напиј вина, „Па пошетај пред господског двора, 10 „Па погледај чистом ведром небу; „Јели јасан месец на заоду, „Јел' Даница на истоку звезда; „Јели нама путовати време „На Косово лепо поље равно „На 99 рочиште честитоме кнезу; „Јер знадеш ли, моје чедо драго, , Кадоно смо на заклетви били „Како нас је заклињао кнеже, „Заклињао, проклињао љуто: ,,,,Ко је Србин и Српскога рода, ,,,,И од Српске крви и колена, „„А не дош’о на бој на Косово, „„Не имао од срца порода! „„Ни мушкога ни девојачкога; ,,,„Од руке му ништа не родило! ,„Рујно вино ни шеница бела; ,,,,Рђом кап'о, док му је колена!"" Леже Стева у меке душеке, Повечера Ваистина слуга, Повечера и напи се вина, Па ишета пред господског двора рочиште честитоме кнезу; 15 20 25 30 35 Па се шеће коњма у ахаре, Једног себи, другог господару ; 40 45 Крсно име Мусића Стевана, Прислони га уз господског двора, 50 Да пробуди господара свога. Богом брате, Ваистино слуго! „До сад си ми верна слуга био, 55 99 Од јако си Богом побратиме „Немој будит господара мога; „Јер сам јадна зао санак вид’ла, „Гди полети јато голубова, „И пред њима два сокола сива, „Испред нашег двора господскога, „Одлетище на Косово равно „И падоше међ' Муратов табор, „Гди падоше, већ се не дигоше; „То је, браћо, ваше зламеније, „Бојати се, да не изгинете.” Ал' беседи Ваистина слуга: 60 65 |