Page images
PDF
EPUB

15

20

[ocr errors]
[ocr errors]

25

„Ако волиш царству земаљскоме,
Седлај коње, притежи колане,
Витезови сабље припасујте,
„Па у Турке јуриш учините,
„Свa hе Турска изгинути војска;
„Ако л' волиш царству небескоме,

А ти сакрој на Косову цркву,
„Не води јој темељ од мермера,
„Већ од чисте свиле и скерлета,
„Па причести и нареди војску;
„Сва ће твоја изгинути војска,
„Ти ћеш, кнеже, шњоме погинути.”
А кад царе саслушао речи,
Мисли царе мисли свакојаке:
„Мили Боже, што ћу и како ћу ?
„Коме ћу се приволети царству ?
„Да или ћу царству небескоме?
„Да или ћу царству земаљскоме?
„Ако ћу се приволети царству,
„Приволети царству земаљскоме,
Земаљско је за малено царство,
„А небеско у век и до века.
Цар воледе царству небескоме,
А него ли царству земаљскоме,
Па сакројн на Косову цркву,
Не води јој темељ од мермера,
Већ од чисте свиле и скерлета,
Па дозива Српског патријара
И дванаест велики владика,
Те причести и нареди војску.
Истом кнеже наредио војску,

30

35

40

50

55

60

На Косово ударише Турци.
Маче војску Богдан Јуже стари
с

девет сина девет Југовића,
Како девет сиви соколова,
У сваког је девет иљад” војске,
А у Југа дванаест иљада,
Па се бише и секоше с Турци:
Седам паша бише и убише,
Кад осмога бити започеше,
Ал' погибе Богдан Јуже стари,
и изгибе девет Југовића,
Како девет сиви соколова,
И њиова сва изгибе војска.
Макош” војску три Мрњавчевића:
Бан Угљеша и војвода Гојко
и са њима Вукашине краље,
У свакога триест иљад” војске,
Па се бише и секоше с Турци:
Осам паша бише и убише,
Деветога бити започеше,
Погибoше два Мрњавчевића,
Бан Угљеша и војвода Гојко,
Вукашин је грдни рана доп'о,
њега Турци с коњма прегазише;
и њиова сва изгибе војска.
Маче војску Ерцеже Степане,
у Ерцега млога силна војска,
Млога војска, шездесет иљада,
Те се бише и секоше с Турци:
Девет паша бише и убише,
Десетога бити започеше,

65

70

75

80

Ал' погибе Ерцеже Степане,
и његова сва изгибе војска.
Маче војску Српски кнез Лазаре,
У Лазе је силни Србаљ био,
Седамдесет и седам иљада,
Па разгоне по Косову Турке,
Не

даду се ни гледати Турком,
Да камо ли бојак бити с Турци;
Тад' би Лаза надвладао Турке,
Бог убио Вука Бранковића!
Он издаде таста на Косову;
Тада Лазу надвладаше Турци,
и погибе Српски кнез Лазаре,
И његова сва изгибе војска,
Седамдесет и седам иљада;
Све је свето и честито било
И миломе Богу приступачно.

85

90

47.

My cu fi Cu e foi a H.
Вино пије Мусићу Стеване
У Мајдану чисто сребрноме 4),
У свом красном двору господскоме;
Вино служи Ваистина слуга.
Кад се ладна поднапише вина,
Ал' беседи Мусићу Стеване:
Ваистино, моје чедо драго !

5

47) Приповиједа се, да је мусић Стефан бно из Мајдана

унахији Пожаревачкој.

10

15

20

[ocr errors]

„Ја һу лећи санак боравити,
„Ти вечерај, па се напиј вина,
„Па пошетај пред господског двора,
„Па погледај чистом ведром небу;
„Јели јасан месец на заоду,
„Јел даница на истоку звезда;
„Јели нама путовати време
„На Косово лепо поље равно
„На рочиште честитоме кнезу;
„Јер знадеш ли, моје чедо драго,
„Кадоно смо на заклетви били
„Како нас заклињао Кнеже,
„Заклињао, проклињао љуто:

„Ко је Србин и Српскога рода,
„И од Српске крви и колена,
у „А не дош'о на бој на Косово,
» „Не имао од срца порода!
„Ни мушкога ни девојачкога;
„Од руке му ништа не родило!
»„Рујно вино ни шеница бела;
„Рђом кап'о, док му је колена!»»
Леже Стева у меке душеке,
Повечера Ваистина слуга,
Повечера и напи се вина,
Па ишета пред господског двора
И погледа чистом ведром небу,
Јесте јасан месец на заоду,
Јест

даница на истоку звезда;
Јесте њима путовати време
На Косово лепо поље равно
На рочиште честитоме кнезу;

25

30

35

40

45

50

Па се реће коњма у ахаре,
Па изведе два коња витеза,
Оседла и и оправи, лепо,
Једног себи, другог господару;
Па се шеће у господске дворе,
И изнесе крстат свилен барјак,
На коме је дванаест крстова, ..."), і..
Сви дванаест од чистога злата,
И икона светога Јована, ні.
Крсно име Мусића Стевана,
Прислони га уз господског двора,
Па се шеће горе на чардаке, 10, 11,
Да пробуди господара свога. 1 :
Кад је био чардаку на врати,

!
Коб га коби Стеванова љуба,
Загрли га , па га и пољуби:
„Богом брате, Ваистино смуго !
„Вишњим Богом и светим Јованом!
До сад си ми верна слуга био,
„Од јако си Богом побратиме,
„Немој будит” господара мога;
„Јер сам јадна зао санак вид'ла,
„Гди полети јато голубова ,
И

пред њима два сокола сива, „Испред нашег двора господскога, „Одметише на Косово равно зі: 18 И падоше међ” Муратов табор, „Гди падоше, већ се не дигоше; То је, браћо, ваше зламеније, „Бојати се, да не изгинете." Ал' беседи Ваистина слуга:

55

60

65

« PreviousContinue »