Page images
PDF
EPUB

1.

Свеци благо дијеле.

Мили Боже! чуда великога!
Или грми, ил' се земља тресе!
Ил' удара море у брегове?
Нити грми, нит' се земља тресе,
Нит удара море у брегове,
Већ дијеле благо светитељи :
Свети Петар и свети Никола,
Свети Јован и свети Илија,
И са њима свети Пантелија;
Њим’долази Блажена Марија,
Рони сузе низ бијело лице.
Њу ми пита Громовник Илија:
„Сестро наша, Блажена Марија!
„Каква ти је голема невоља,

[ocr errors]

Те ти рониш сузе од образа?"
Ал говори Блажена Марија:
„А мој брате, Громовник Илија!
Како не ћу сузе прољевати,

99

„Кад ја идем из земље Инђије,
„Из Инђије из земље проклете?
„У Инђији тешко безакоње:
„Не поштује млађи старијега,
„Не слушају ђеца родитеља;
„Родитељи пород погазили,
„Црн им био образ на дивану
„Пред самијем Богом истинијем!

5

10

15

20

25

„Кум свог кума на судове ћера,
„И доведе лажљиве свједоке
„И без вјере и без чисте душе,
„И оглоби кума вјенчанога,
„Вјенчанога или крштенога;
„А брат брата на мејдан зазива;
„Бевер снаси о срамоти ради,
„А брат сестру сестром не дозива.“
Њој говори Громовник Илија:
„Сејо наша, Блажена Марија!
„Утри сузе од бијела лица,
„Док ми овђе благо под'јелимо,
Отић ћемо Богу на диване,
Молићемо Бога истинога,

[ocr errors]

99

30

35

40

Нек нам даде кључе од небеса,

45

,,

„Да затворим седмера небеса,

„Да ударим печат на облаке,

[ocr errors]

,,

[ocr errors]

Да не падне дажда из облака,

Плаха дажда, нити роса тиха,
„Пити ноћу сјајна мјесечина,

„Да не падне за три годинице ;
„Да не роди вино ни шеница,
„Ни за цркву часна летурђија.”
Кад то чула Блажена Марија,
Утр сузе од бијела лица.
Када свеци благо под'јелише:
Петар узе винце и шеницу,
И кључеве од небеског царства;
А Илија муње и громове;

Пантелија велике врућине;

Свети Јован кумство и братимство,

50

55

И крстове од часнога древа;
А Никола воде и бродове;

Па одоше Богу на диване,
Молише се три бијела дана

И три тавне ноћи без престанка,
Молише се, и умолише се:
Бог им даде од небеса кључе,
Затворише седмера небеса,
Ударише печат на облаке,
Те не паде дажда из облака,
Плаха дажда, нити роса тиха,
Нит' обасја сјајна мјесечина;
И не роди вино ни шеница,
Ни за цркву часна летурђија,
Пуно време за три годинице;
Црна земља испуца од суше,
У њу живи пропадаше људи;
А Бог пусти тешку болезању,
Болезању страшну срдобољу,
Те помори и старо и младо,
И растави и мило и драго.
Што остало, то се покајало,
Господина Бога вјеровало.
И осташе Божји благосови,
Да не падне леда ни снијега
До један пут у години дана;
Како онда, тако и данаске.
Боже мили, на свем тебе, вала!
Што је било, више да не буде!

60

65

70

75

80

85

2

Оиеш шо, али друкчије.
(из Црне горе).

Збор зборише Божи апостоли,
Збор зборише на небеска врата,
Отуд дође Громовник Илија,
А пита та Огњана Марија:
„Ђе си био, мој брате Илија ?"
„Казаһу ти, Огњана Марија :

,,

[ocr errors]
[ocr errors]

99

99

[ocr errors]

,

Ја сам био у земљу проклету
Бено јесте Боже незаконство:
Бе не моле Бога, да помогне,
И не слуша пород родитеља,

„А не слуша млађи старијега;

[ocr errors]

Бе кум кума не држи за кума,
„Бевер снаси о срамоти ради;
Бе брат брата по судовим’ћера
И мучи га муках пред Турцима;
„Не светкују свеца никаквога,
„Нити жегу у цркву свијеће,
„Нити служе Божу летурђију."
Оно рече, на ноге устаде,
И Господске даре дијелише,
Што је њима Господ поклонио:
Свети Петар и апостол Павле
Ев' узеше пуње и шеницу 1),
Свет Илија грома небескога,

5

10

15

20

1) у Црној се гори иуње зове оно вино, с којијем се устаје у славу ; а шеница се овдје спомиње ради

кољива, поскура и крснога колача,

А Марија муњу и стријелу,
Свети Тома печат од облаках,
Аранђео јесење бријеме,
А Никола на воду бродове,
Свети Спасе житњега цвијета,
Свети Саво леда и снијега,
Свети Јован сабор анђелима,
А Ђорђије прољетње цвијеће.
Кад анђели 2) даре дијелише,
Они св’јету муке ударише:
Илија их громовима гађа,
А Марија муњом и стријелом;
Не могли их Богу обрнути.
Аранђео навали бријеме,
Никола им затисну бродове,
Свети Петар и апостол Павле
Узеше им пуње и шеницу
И од земље свакоји берићет;
Па их Боже сунце изгорело,
Горело их три године данах,
Док узавре мозак у јунака,
Докле пуче ками у лугове,
А осану гора проз планине;
Докле црна земља испуцала,
Пуче црна земља по три лакта,
Те се ломе коњи и јунаци;
Свети Саво пуштио снијега,
Три године снијег не опаде,
Док у свијет ништа не остаде,
И овчари овце изгубише,

25

30

35

40

45

50

2) У вище пјесама слушао сам, да се свеци зову анђели,

« PreviousContinue »