„Напићу је Косанчић-Ивану;
„Ако ћу је напит’по висини,
„Напићу је Топлици Милану;
Ако ћу је напит' по јунаштву,
„Напићу је војводи Милошу.

99

39

99

25

30

Та ником је другом напит' не ћу, Већ у здравље Милош-Обилића: „Здрав Милошу, вјеро и невјеро! „Прва вјеро, потоња невјеро! „Сјутра ћеш ме издат на Косову, „И одбјећи Турском цар-Мурату; „Здрав ми буди! и здравицу попиј: 35 „Вино попиј, а на част ти пехар!" Скочи Милош на ноге лагане, Пак се клања до земљице црне: „Вала тебе, славни кнез-Лазаре! „Вала тебе на твојој здравици,

40

„На здравици и на дару твоме;
"Ал' не вала на такој бесједи;
„Јер, тако ме вјера не убила!

„Ја невјера никад био нисам,

"Нит сам био, нити ћу кад бити,
„Него сјутра мислим у Косову
„За ришћанску вјеру погинути;
„Невјера ти сједи уз кољено,
„Испод скута пије ладно вино:
„А проклети Вуче Бранковићу.
„Сјутра јесте лијеп Видов данак,
„Виђећемо у пољу Косову
„Ко је вјера, ко ли је невјера.
А тако ми Бога великога!

,,

45

50

"Ја ћу отић' сјутра у Косово,
„И заклаһу Турског цар-Мурата,
,,И стаћу му ногом под гръоце;
„Ако ли ми Бог и срећа даде,
„Те се здраво у Крушевац вратим,
„Уватићу Вука Бранковића,

,,

, Везаћу га уз то бојно копље, ,,Као жена куђељ уз преслицу, „Носићу га у поље Косово."

,,

IV.

„Побратиме, Косанчић-Иване!
„Јеси л Турску уводио војску?
„Јели млого војске у Турака ?
„Можемо ли с Турци бојак бити?
Можемо ли Турке придобити ?"
Вели њему Косанчић Иване:
„О мој брате, Милош-Обилићу!
„Ја сам Турску војску уводио,
„Јесте силна војска у Турака;
„Сви ми да се у со прометнемо,
„Не би Турком ручка осолили:
„Ево пуно петнаест данака
„Ја све ходах по Турској ордији,
„И не нађох краја ни хесапа:
„Од мрамора до сува јавора,
„Од јавора, побро, до Сазлије,
„До Сазлије на ћемер ћуприје,
„Од ћуприје до града Звечана,
„Од Звечана, побро, до Чечана,

55

60

5

10

15

99

„Од Чечана врху до планине,
„Све је Турска војска притиснула :
„Коњ до коња, јунак до јунака,
„Бојна копља као чарна гора,
Све барјаци као и облаци,
„А чадори као и сњегови;
„Да из неба плаха киша падне,
„Ниђе не би на земљицу пала,
„Већ на добре коње и јунаке.
„Мурат пао на Мазгит на поље,
„Уватио и Лаб и Ситницу."
Још га пита Милош-Обилићу:
"Ја Иване, мио побратиме!

99

Бе је чадор силног цар-Мурата ? „Ја сам ти се кнезу затекао, „Да закољем Турског цар-Мурата, „Да му станем ногом под гръоце." Ал' говори Косанчић Иване: „Да луд ти си, мио побратиме! „Бе је чадор силног цар-Мурата, „Усред Турског силна таобора, „Да ти имаш крила соколова, „Пак да паднеш из неба ведрога, „Нерје меса не би изнијело.” Тада Милош заклиње Ивана : „О Иване, да мој мили брате, „Нерођени, као и рођени!

99

Немој тако кнезу казивати,

„Јер ће нам се кнеже забринути. „И сва ће се војска поплашити,

99

Већ овако нашем кнезу кажи:

20

25

30

35

40

45

50

„Има доста војске у Турака,

9,

99

Ал' с' можемо с њима ударити, И ласно их придобит' можемо; „Јера није војска од мејдана, „Већ све старе хоџе и хаџије, „Занатлије и младе ћарџије, „Који боја ни виђели нису, „Истом пошли, да се љебом ране; „А и што је војске у Турака, „Војска им се јесте побољела „Од болести тешке срдобоље, „А добри се коњи побољели „Од болести коњске сакагије.

V.

„Који оно добар јунак бјеше,

55

60

5

Што један пут бритком сабљом мане, „Бритком сабљом и десницом руком, „Пак двадесет одсијече глава?" „Оно јесте Бановић Страхиња" „Који оно добар јунак бјеше, „Што два и два на копље набија, „Преко себе у Ситницу тура ?" „Оно јесте Срђа Злопоглеђа." „Који оно добар јунак бјеше

9,

9,

99

9,

„На алату коњу великоме

, Са крсташем у руци барјаком,

Што сагони Турке у буљуке

И нагони на воду Ситницу?"

, Оно јесте Бошко Југовићу."

,,

10

15

51.

Косовка Дјевојка.

Уранила Косовка девојка,
Уранила рано у недељу,
У недељу прије јарка сунца,
Засукала бијеле рукаве,
Засукала до бели лаката,
На плећима носи леба бела,
У рукама два кондира златна,
У једноме лађане водице,
У другоме руменога вина;
Она иде на Косово равно,
Па се щеће по разбоју млада,
По разбоју честитога кнеза,
Те преврће по крви јунаке;
Ког јунака у животу нађе,
Умива га лађаном водицом,
Причешћује вином црвенијем
И залаже лебом бијелијем.
Намера је намерила била
На јунака Орловића Павла,
На кнежева млада барјактара,
И њега је нашла у животу,
Десна му је рука осечена
И лијева нога до колена,
Вита су му ребра изломљена,
Виде му се џигерице беле;
Измиче га из те млоге крвце,
Умива га лађаном водицом,

5

10

15

20

25