Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

„Напићу је Косанчић-Ивану;
„Ако ћу је напит' по висини,

25 „Напићу је Топлици Милану; „Ако hу је напит” по јунаштву, „Напићу је војводи Милошу. „Та ником” је другом напит” не ћу, „Већ у здравље Милош-Обилића: 30 Здрав Милошу, вјеро и невјеро! „Прва вјеро, потоња невјеро! „Сјутра ћеш ме издат” на Косову, „и одбјећи Турском цар-Мурату; „Здрав ми буди! и здравицу попиј: 35 „Вино попиј, а на част ти пехар!” Скочи Милош на ноге лагане, Пак се клања до земљице црне : „Вала тебе, славни кнез-Лазаре! Вала тебе на твојој здравици,

40 „На здравици и на дару твоме; „Ал' не вала на такој бесједи; „Јер, тако ме вјера не убила! „Ја невјера никад био нисам, Нит” сам био, нити ћу кад бити, 45 „Него сјутра мислим у Косову „За ришћанску вјеру погинути; „Невјера ти сједи уз кољено , „Испод скута пије ладно вино: „А проклети Вуче Бранковићу. 50 „Сјутра јесте лијеп Видов данак, „Виђећемо у пољу Косову, „Ко је вјера, ко ли је невјера. „А тако ми Бога великога!

[ocr errors]

55

„Ја ћу отић” сјутра у Косово,
„И заклаһу Турског цар-Мурата,
Истаһу му ногом под гръоце;
„Ако ми ми Бог и срећа даде,
„Те се здраво у Крушевац вратим,
„Уватиһу Вука Бранковића,
„Везаһу га уз то бојно копље,
„Као жена куђе уз преслицу,
„Носиһу га у поље Косово.”

60

IV.

5

„Побратиме, Косанчић-Иване!
„Јеси и Турску уводио војску ?
„Јели млого војске у Турака ?
„Можемо ли с Турци бојак бити?
„Можемо ли Турке придобити ?”
Вели њему Косанчић Иване:
„0 мој брате, Милош-Обилићу!
„Ја сам Турску војску уводио,
„Јесте силна војска у Турака;
„Сви ми да се у со прометнемо,
„Не би Турком ручка осолили:
„Ево пуно петнаест данака
„Ја све ходах по Турској ордији,
„И не нађох краја ни хесапа:
„Од мрамора до сува јавора,
„Од јавора, побро, до Сазлије,
„До Сазлије на hемер ћуприје,
„Од ћуприје до града Звечана,
„Од Звечана, побро, до Чечана,

10

[ocr errors]

15

20

25

30

„Од Чечана врху до планине,

Све је Турска војска притиснула: „Конь до којьа, јунак до јунака, Бојна копља као чарна гора , „Све барјаци као и облаци, „А чадори као и сњегови; „Да из неба плаха киша падне, „Ниђе не би на земљицу пала, Већ на добре коње и јунаке. „Мурат пао на Мазгит на поље, „Уватио и Лаб и Ситницу.” Још га пита Милош-Обилићу: „Ја Иване, мио побратиме! „Те је чадор силног цар-Мурата ? „Ја сам ти се кнезу затекао, „Да закољем Турског цар-Мурата, „Да му станем ногом под гръоце.” Ал' говори Косанчић Иване: „Да луд ти си, мио побратиме! „Бе је чадор силног цар-Мурата, „Усред Турског силна таобора , Да ти имаш крила соколова, „Пак да паднеш из неба ведрога, „Перје меса не би изнијело.” Тада Милош заклиње Ивана: „о Иване, да мој мили брате, „Нерођени, као и рођени! „Немој тако кнезу казивати, „Јер ће нам се кнеже забринути. „исва ће се војска поплашити, „Већ овако нашем кнезу каки:

35

40

45

50

55

„Има доста војске у Турака ,
„Ал' с' можемо с њима ударити,
„Иласно их придобит” можемо;
„Јера није војска од мејдана,
„Већ све старе хоце и хације,
„Занатлије и младе һарције,
„Који боја ни виђели нису ,
„Истом пошли, да се њебом ране;
„А и што је војске у Турака ,
„Војска им се јесте побољела
„Од болести тешке срдобоље,
„А добри се коњи побољели
„Од болести коњске сакагије.

60

V.

.

5

„Који оно добар јунак бјеше, „Што један пут бритком сабљом мане, „Бритком сабљом и десницом руком, Пак двадесет одсијече глава ?” „Оно јесте Бановић Страхиња” „Који оно добар јунак бјеше, „Што два и два на копље набија, „Преко себе у Ситницу тура ?” „Оно јесте Срђа Злопоглеђа.” „Који оно добар јунак бјеше

10 „На алату коњу великоме Са крсташем у руци барјаком, „Што сагони Турке у буљуке „И нагони на воду Ситницу ?» „Оно јесте Бошко Југовићу.”

15

51.

Косовка дјевојка.

10

Уранила Косовка девојка ,
Уранила рано у недељу,
У недељу прије јарка сунца,
Засукала бијеле рукаве,
Засукала до бели маката,
На плећима носи леба бела,
У рукама два кондира златна,
У једноме мађане водице,
У другоме руменога вина;
Она иде на Косово равно,
Па се щеһе по разбоју млада,
По разбоју честитога кнеза,
Те преврће по крви јунаке;
Ког јунака у животу нађе,
Умива га лађаном водицом,
Причешћује вином црвенијем
и залаже лебом бијелијем.
Намера је намерила била
На јунака Орловића Павла,
На кнежева млада барјактара,
и њега је нашла у животу,
Десна му је рука осечена
илијева нога до колена,
Вита су му ребра изломљена,
Виде му се цигерице беле;
Измиче га из те млоге крвце ,
Умива га мађаном водицом,

15

20

25

« PreviousContinue »