Page images
PDF
EPUB

30

35

[ocr errors]

Причешћује вином црвенијем
и залаже лебом бијелијем;
Кад јунак у срце заиграло,
Проговара Орловићу Павле:
„Сестро драга, Косовко девојко !
Која ти је голема невоља ,
„Те преврћеш по крви јунаке ?
Кога тражиш по разбоју млада?
Или брата, или братучеда?
Ал' по греку стара родитеља 45)?”
Проговара Косовка девојка:
Драги брато, делијо незнана !
„Ја од рода никога не тражим:
„Нити брата, нити братучеда ,
„Ни по греку стара родитеља;
Мож” ли знати, делијо незнана ,
„Кад кнез Лаза причешћива војску
„Код прекрасне Самодреже цркве
„Три недеље тридест калуђера ?

Сва се Српска причестила војска,
„Најпослије три војводе бојне:
„Једно јесте Милошу војвода,
„А друго је Косанчић Иване,
„А треће је Топлица Милане;
„Ја се онде деси на вратима,

40

[ocr errors]

45

50

45) По греку (по гријеху) родитељ значи прави ошац.

Овдје се показује знак народнога мишљења, да је гријех и жениши се. Ја сам слушао од оца једнога великог господара гдје говори за свога сина : „Он је мој во гријеху син, али га мени сад ваља слушати.”

[ocr errors]

25

„Кад се шета војвода Милошу, „Красан јунак. на овоме свету, Сабља му се по калдрми вуче,

55 Свилен калпак, оковано перје, „На јунаку коласта аздија, Око врата свилена марама, „Обaзpe се и погледа на ме, „С' себе скиде коласту аздију,

60 с себе скиде, па је мени даде: „На, девојко, коласту аздију, „По чему ћеш мене споменути, „По аздији по имену моме : „Ево т' идем погинути, душо,

65 У табору честитога кнеза; „„Моли Бога, драга душо моја,

Да ти с здраво из табора вратим, А и тебе добра срећа нађе, „Узећу те за Милана мога,

70 - „За Милана Богом побратима, „„Кој' је мене Богом побратио,

Вишњим Богом и светим Јованом; „Ја ћу теби кум венчани бити.?» „За њим иде Косанчић Иване, 75 „Красан јунак на овоме свету, Сабља му се но калдрми вуче , „Свилен калпак, оковано перје, „На јунаку коласта аздија, „Око врата свилена марама,

80 „На руци му бурма позлаћена, „Обaзpe се и погледа на ме, „С руке скиде бурму позлаћену,

[ocr errors]

С руке скиде, па је мени даде: „На, девојко, бурму юзлаћену, 85 „„„По чему ћеш мене споменути, „А по бурми по имену моме:

Ево т идем погинути, душо, »»»У табору честитога кнеза; „Моли Бога, моја душю драга,

90 „Да ти с здраво из табора вратим, „„A и тебе добра срећа нађе, „„Узећу те за Милана мога, „„„За Милана Богом побратима,

„Кој је мене Богом побратио, 95 „Вишњим Богом и светим Јованом; „Ја ћу теби ручни девер бити.” » „За њим иде Топлица Милане, „Красан јунак на овоме свету, Сабља му се по калдрми вуче ,

100 Свилен калпак, оковано перје, „На јунаку коласта за дија, „Око врата свилена марама, „На руци му копрена од злата, „Обaзpe се и погледа"на ме, 105 „С руке скиде копрену од злата, „С руке скиде, па је мени даде: „На, девојко, копрену од злата, „По чему ћеш мене споменути, „По Копрени по имену моме: 110 „„„Ево тидем погинути, душо, „У табору честитога кнеза; „Моли Бога, моја душо драга,

Да ти с здраво из табора вратим,

115

120

125

„„„Тебе, душо, добра срећа нађе ,
„„Узећу те за верну љубовцу."
„И одоше три војводе бојне.
„њи ја данас по разбоју тражим.”
Ал' беседи Орловићу Павле :
„Сестро драга, Косовко девојко!
„Видиш, душо, она копља бојна
„Понајвиша аи понајгушћа,
„Онде јї пала крвца од јунака
„Та доброме коњу до стремена,
„До стремена и до узенђије,
„А јунаку до свилена паса,
„Онде су ти сва три погинула,
„Већ ти иди двору бијеломе,
„Не крвави скута и рукава.”
Кад девојка саслушала речи,
Проли сузе низ бијело лице,
Она оде свом бијелу двору
Кукајући из бијела грла :
„Jao jадна! уде ти сам среће!
„Да се, јадна, за зелен бор ватим,
„И он би се зелен осушио.”

130

135

52.

Јури шић Јанко.

Нешто цвили у Стамболу граду;
Да л' је гуја, да л' је вила б'јела ?
Нит” је гуја, ни бијела вила,
Но је јунак Јуришићу Јанко;

5

Ако цвили, и невоља му је:
Ево има три године дана,
Ка” је Јанко таме допаднуо,
Бре тавнице цара тирјанина,
Тирјанскога цара Сулејмана;
Јесте њему тама додијала,

10
Те он цвили јутром и вечером,
Досадио студену камену,
А- некмо ли цару-Сулејману.
Тад” долази царе Сулејмане,
Он долази тавници на врата,

15 Te дозивље Јуришића Јанка: „Копилане, Јуришићу Јанко! „Која ти је голема невоља, „Те ти цвилиш у мојој тавници ? „Ал' си гладан, ал' си ожеднио ? 20 Али си се силан ужелио, „Ужелио младе кауркиње?” Тад” говори Јуришићу Јанко: „Воља ти је, царе, бесједити; „Нит' сам гладан, нит' сам ожеднио; 25 „А мене су жеље пролазиле, „Још како сам пао у тавницу; „Но је мене тама досадила. „Султан-царе, ако Бога знадеш! Ишти блага, колико ти драго,

30 „Пушти, царе, кости из тавнице.” Ал' говори царе Сулејмане: „Бре, курвићу, Јуришић у Јанко! „Не ћу тебе паре ни динара, „Но ти хоћу, право да ми кажеш, 35

22

« PreviousContinue »