60 65 70 Три стотине стари свештеника, у руке књиге староставне , រ 80 85 54. Марко Краљевић и соко. Разбоље се Краљевиһу Марко Покрај пута друма јуначкога, Више главе копље ударио, А за копље Шарца привезао, Још говори Краљевићу Марко: 5 „Ко би мене воде напојио , „Ко ли би ми ладак начинио, „Тај би души мјесто уФатио.” Ту допаде соко тица сива, Укљуну му воде доносио, 10 Па је Марка воде напојио; Над Марком је крила раскрилио, Па је Марку ладак начинио; Још говори Краљевић у Марко : „0 соколе, сива тицо моја! 15 Какво сам ти добро учинио , Кад си мене воде напојио „И кад си ми мадак начинио ?» Соко тица одговара Марку: Не будали, Краљевићу Марко ! 20 „Кадно бјесмо на Косову бојном, Тешки бојак ми с Турци трпљесмо, Онда Турци мене уФатише, „Оба моја крила одсјекоше; „Ти си мене уФатио, Марко, 25 „Метнуо ме на јелу зелену, „Да ме Турски коњи не сатару, и јуначка меса наранио 30 55. 5 10 Опешшо, мало друкчије. Лежи Марко крај друма царева , Покрио се зеленом доламом, По образу срмајли марамом, Чело главе копље ударио, За копље је Шара коњиц свезан, На копљу је сура тица орле, Шири крила, Марку чини лада, А у кљуну носи воде ладне, Те запаја рањена јунака. Ал' беседи из горице вила: „о Бога ти, сура тицо орле ! Што је теби добра учинио, „Учинио Краљевићу Марко, „Шириш крила, те му чиниш мада, „И у кљуну носиш воде ладне, „Те запајаш рањена јунака ?? Ал' беседи сура тица орле : Мучи, вило, муком се замукла ! Како м” није добра учинио , „Учинио Краљевићу Марко? Можеш знати и паметовати, „Кад изгибе војска на Косову И обадва цара погинуше, „Цар Мурате и кнеже Лазаре, 15 20 25 30 35 „Паде крвца коњу до стрмашца и јунаку до свил'на појаса, „По њој плове коњи и јунаци, „Коњ до коња, јунак до јунака ? - „Ами тице долетисмо гладне, „Долетисмо и гладне и жедне, „Буцкога се наранисмо меса крви се љуцке наојисмо, „А моја се крила заквасише, „Плану сунце из неба ведрога, Те се моја крила окореше, „Ја не мого с крилма полетити, „А моје је друштво одметило, „Ја остадо насред поља равна, „Те ме газе коњи и јунаци ; „Бог донесе Краљевића Марка , „Узе мене из крви јуначке, „Па ме метну за себе на Шарца, „Однесе ме у гору зелену, „Па ме метну на јелову грану, Из небеса ситaн дaжд удари, „Те се моја крила поопраше, „И ја мого с крилма полетити, „Полетити по гори зеленој, Састадо се с-мојом дружбиницом. „Друго ми је добро учинио, „Учинио Краљевићу Марко: „Можеш знати и паметовати, „Кад изгоре варош на Косову И изгоре кула Ацагина ? Онде били моји орлушићи, 40 45 50 60 Па и скупи Краљевићу Марко, Он и скупи у свил'на недарца, „Однесе и двору бијеломе, „Па и рани читав месец дана, „Читав месец и недељу више, Па и пусти у гору зелену, Састадо се с моји орлушићи; „То је мени учинио Марко.” Спомиње се Краљевићу Марко, Као добар данак у години. 65 56. 5 Женидба Марка Краљевића. Сједе Марко за вечеру с мајком, десету Турску царевину; 10 15 |