Page images
PDF
EPUB

9

175

180

185

Кад су били на трећем конаку,
Иде дужде ћеверу Стјепану:
„Дај, ђевере, твоју милу снаху
„Једну ноћцу за вјерну љубовцу,
„Ево тебе три чизме дуката.”
Превари се Земљићу Стјепане
На три чизме жутијех дуката,
Даде дужду своју снаху милу,
Узе њему три чизме дуката,
А дужд куму за бијелу руку,
Одведе је под чадоре своје,
Па је куми тихо бесједио:
„Сједи доње, моја мила кумо!
„Да с' грлимо и да с' милујемо.”
Вели њему Бугарка ћевојка:
„Болан куме, дужде од Млетака !
„Под нам” ће се земља провалити,
„А више нас небо проломити,
Како ће се кума миловати ?"
Рече ријеч дужде од Млетака :
„Ој не лудуј, моја мила кумо!
„Ја сам до сад девет обљубио,
„Кумо моја! кума крштенијех,
„А вјенчане два дест и четири;
„Ни једном се земља не провали,
Нит” се небо више нас проломи;
„Већ ти сједи, да се милујемо.
Ађевојка куму говораше:
„А мој куме, дужде од Млетака!
„Мене стара проклињала мајка,
„Да не љубим брадата јунак,

190

195

200

205

210

215

„Beh јунака млада голобрада,
Као што је Краљевићу Марко.”
Кад то чуо дужде од Млетака,
Он бербере хитре добавио ,
Један мије, други браду брије ;
Поклања се лијепа ћевојка,
Купи браду, у јаглук завија.
Па бербере дужде изгонио,
Својој куми тихо бесједио:
„Сједи доље, моја мила кумо."
A Бугарка њему бесјеђаше:
„А мој куме, дужде од Млетака!
„Ако чује Краљевићу Марко,
„Обоје ћем” изгубити главе."
Вели дужде лијепој ћевојци:
„Сједи доље, немој мудовати!
„Ено Марка на среди сватова,
Бе је бијел чадор разапео,
„На чадору јабука од злата,
„У јабуци два камена драга,
„Те се види до полу сватова;
„Већ ти сједи, да се милујемо.”
Рече њему лијепа ћевојка:

Стани мало, мој предраги куме !
„Док изиђем пред чадоре б'jеле,
да погледам небу под облаке,
Ил' је ведро, или је облачно."
Кад изиђе млада пред чадоре,
Виђе чадор Краљевића Марка,
Заигра се млада низ сватове,
Кано јелен од године дана,

220

[ocr errors]

225

[ocr errors]
[ocr errors]

230 235

240

245

До чадора Краљевића Марка.
Марко лег'о санак боравити,
Ађевојка стаде више њега,
Рони сузе од бијела лица,
Кад се прену Марко Краљевићу,
Онда рече Бугарци ћевојци :
„Хорјаткињо, Бугарка ђевојко!
„Зар не може мене причекати
„Док дођемо до бијела двора
Иришћански закон савршимо ?”
Привати се сабље оковане.
Поклони се лијепа ћевојка,
Па говори Краљевићу Марку:
„Господару, Краљевићу Марко !
„Ја нијесам рода хорјатскога,
„Већ једнога рода господскога,
„Ти са собом водиш хорјатине :
„Хорјатина кума и ђевера;
„Продаде ме Земљићу Стјепане
„Дужду куму за три чизме блага;
„Ако ми се, Марко, не вјерујеш,
„Ево браде дужда од млетака."
Па просипа браду из јаглука.
Када виђе Краљевићу Марко,
Он ћевојци беше говорио :
„Сједи доље, лијепа ћевојко,
„У јутру ће потражити Марко.”
Па он леже санак боравити.
Када свану и ограну сунце,
Уста Марко на ноге лагане,
и пригрну фурак наопако,

250

255

260

265

А у руку топузину тешку, Оде право куму и ћеверу, Те он њима добро јутро даје: „Добро јутро, куме и февере! „ој ђевере! камо твоја снаша ? 270 „А ти куме! камо твоја кума ?" ІШути ђевер, ништа не говори, Проговори дужде од Млетака: „0 мој куме, Краљевићу Марко! „Сад су људи свакојаке ћуди, 275 „Сад се није ни нашалит' с миром.” Вели њему. Краљевићу Марко: „Зла ти шала, дужде од млетака! „Није шала обријана брада! „Камо тебе брада јучерања ?? 280 Још му hаше дужде говорити, Ал' не даде Краљевићу Марко, Ману сабљом, откиде му главу Побјеже му Земљић у Стјепане, Стиже њега Краљевићу Марко, 285 и њега је сабљом ударио, Од једнога двојицу огради. Па се врати натраг до чадора, Те опреми себе и Шарина. Подиже се кита и сватови,

290 Здрав” одоше бијелу Прилипу.

57.

Марко Краљевић познаје очину

сабљу.

5

10

Рано рани Туркиња ћевојка,
Прије зоре и бијела дана,
На Марицу бијелити платно.
До сунца јој бистра вода била,
Од сунца се вода - замутила,
у

дарила мутна и крвава,
Па

проноси коње и калпаке,
Испред подне рањене јунаке;
Па нанесе једнога јунака,
Узела та вода на матицу,
Окреће се низ воду Марицу.
Виђе јунак код воде ћевојку,
Па је поче Богом сестримити:
„Богом сестро, лијепа ћевојко !
„Баци мене једну крпу платна,
Извади ме из воде Марице,
„Честит у һу тебе оставити.”
Бевојка је за Бога примила :
Баци њему један крај од платна,
Извади га води на обалу.
На јунаку рана седамнаест ;
На јунаку чудно одијело;
обедри му сабља окована,
На сабљи су три балчака златна,
У балчацим” три камена драга;
Ваља сабља три царева града.

15

99

20

25

« PreviousContinue »