30 35 40 Вели јунак Туркињи ћевојци: „Сестро моја, Туркиња ћевојко! „Кога имаш код бијела двора Рече њему Туркиња ћевојка: Имам једну остарјелу мајку , „И имaдeм брата Мустаф-агу.” Проговара добар рањен јунак : „Сестро моја, Туркиња ћевојко! „Иди кажи брату Мустаф-аги, „Да ме носи двору бијеломе ; „Код мене су три hемера блага, „У свакоме по триста дуката: „Ја ћу један тебе поклонити, „Други твоме брату Мустаф-аги, „А трећи ћу себе оставити, „Да ја видам моје грдне ране; „Ако Бог да, те ране извидам, „Честиту ћу тебе оставити „И твојега брата Мустаф-агу.” Оде цура двору бијеломе, Те казује брату Мустаф-аги: „0 мој брате, ага Мустаф-ara ! Добила сам рањена јунака „На Марици на води студеној; „Код њега су три hемера блага, „У свакоме по триста дуката : Један хоһе мене поклонити, „А други ће тебе, Мустаф ага , „А трећи ће себе оставити, „Да он вида своје грдне ране ; „Немој ми се, брате, преварити, 45 50 55 „Да погубиш рањена јунака , „Донеси га двору бијеломе.” Оде Type на воду Марицу, 60 А кад виђе рањена јунака , Узе гледат” сабљу оковану: Ману њоме, одсјече му главу, Скиде с њега дивно одијело, а он оде двору бијеломе. 65 Пред њега је сестра излазила, А кад виђе, шта је учинио, Она рече брату Мустаф-аги: „За што, брате, да од Бога нађеш ! „За што згуби мога побратима ? 70 „На што си се, болан, преварио? „А на једну сабљу оковану! „Еда Бог да, одсјекла ти главу !" То му рече, уз кулу утече. Мало време за тим постајало, 75 Дође Ферман од цара Турскога Мустаф-аги, да иде на војску. Оде Мујо на цареву војску, Припасао сабљу оковану; А кад дође у цареву војску, Гледа сабљу мало и велико ; Никоме се извадити не да: Оде сабља од руке до руке, Доћ у руке Краљевићу Марку, Сама му се сабља извадила. 85 Кад је Марко сабљу загледао, Ал' на сабљи три слова ришћанска: Једно слово Новака ковача, 80 Друго слово Вукашина краља, 90 Пита Марко Туре Мустаф-агу: „Ој Бога ти, Турско момче младо! „Откуд тебе ова бритка сабља ? „Или си је за благо купно? Или си је у боју добио ? 95 „Или ти је од баба остала ? „Или ти је љуба донијела, „Донијела љуба од мираза ?” Вели њему Туре Мустаф-ага: „ој Бога ми, каурине Марко! 100 „Кад - ме питаш, право ћу ти казат':" Све му каза, кaкoнo је било. Вели њему Краљевићу Марко: „За што, Туре, да од Бога нађеш! „Нијеси му ране извидао ? 105 „Данас бих ти дао агалуке „Код нашега цара честитога.” Вели њему Туре Мустаф-ага: „Бе не лудуј, каурине Марко! „Да ти можеш добит” агалуке, 1110 „Најприје би себе извадио; „Већ дај амо сабљу оковану.” Ману сабљом од Прилипа Марко, Скиде главу Турчин-Мустаф-аги. Отидоше цару казивати, 115 Цар по Марка оправио слуге; Како који Марку долазаше, Марка зове, Марко не говори, Већ он сједи, пије мрко вино ; 120 125 130 Кад се Марку веће досадило, узима тешку топузину, 135 140 58. да е ш ш о, мало друкчије. 5 10 15 20 Гола сабља три стотин” дуката, Дај да видим сабљу димиiuђију." 25 30 35 |