Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

30

35

40

Вели јунак Туркињи ћевојци: „Сестро моја, Туркиња ћевојко! „Кога имаш код бијела двора Рече њему Туркиња ћевојка: Имам једну остарјелу мајку , „И имaдeм брата Мустаф-агу.” Проговара добар рањен јунак : „Сестро моја, Туркиња ћевојко! „Иди кажи брату Мустаф-аги, „Да ме носи двору бијеломе ; „Код мене су три hемера блага, „У свакоме по триста дуката: „Ја ћу један тебе поклонити, „Други твоме брату Мустаф-аги, „А трећи ћу себе оставити, „Да ја видам моје грдне ране; „Ако Бог да, те ране извидам, „Честиту ћу тебе оставити И твојега брата Мустаф-агу.” Оде цура двору бијеломе, Те казује брату Мустаф-аги: „0 мој брате, ага Мустаф-ara ! Добила сам рањена јунака „На Марици на води студеној; „Код њега су три hемера блага, У свакоме по триста дуката : Један хоһе мене поклонити, „А други ће тебе, Мустаф ага , „А трећи ће себе оставити, „Да он вида своје грдне ране ; „Немој ми се, брате, преварити,

45

50

[ocr errors]
[ocr errors]

55

„Да погубиш рањена јунака , „Донеси га двору бијеломе.” Оде Type на воду Марицу,

60 А кад виђе рањена јунака , Узе гледат” сабљу оковану: Ману њоме, одсјече му главу, Скиде с њега дивно одијело, а он оде двору бијеломе.

65 Пред њега је сестра излазила, А кад виђе, шта је учинио, Она рече брату Мустаф-аги: „За што, брате, да од Бога нађеш ! „За што згуби мога побратима ? 70 „На што си се, болан, преварио? А на једну сабљу оковану! „Еда Бог да, одсјекла ти главу !" То му рече, уз кулу утече. Мало време за тим постајало, 75 Дође Ферман од цара Турскога Мустаф-аги, да иде на војску. Оде Мујо на цареву војску, Припасао сабљу оковану; А кад дође у цареву војску, Гледа сабљу мало и велико ; Никоме се извадити не да: Оде сабља од руке до руке, Доћ у руке Краљевићу Марку, Сама му се сабља извадила.

85 Кад је Марко сабљу загледао, Ал' на сабљи три слова ришћанска: Једно слово Новака ковача,

80

Друго слово Вукашина краља,
Треће слово Краљевића Марка.

90 Пита Марко Туре Мустаф-агу: „Ој Бога ти, Турско момче младо! „Откуд тебе ова бритка сабља ? „Или си је за благо купно? Или си је у боју добио ?

95 „Или ти је од баба остала ? „Или ти је љуба донијела, Донијела љуба од мираза ?” Вели њему Туре Мустаф-ага: „ој Бога ми, каурине Марко!

100 „Кад - ме питаш, право ћу ти казат':" Све му каза, кaкoнo је било. Вели њему Краљевићу Марко: „За што, Туре, да од Бога нађеш! „Нијеси му ране извидао ?

105 „Данас бих ти дао агалуке „Код нашега цара честитога.” Вели њему Туре Мустаф-ага: „Бе не лудуј, каурине Марко! „Да ти можеш добит” агалуке,

1110 „Најприје би себе извадио; „Већ дај амо сабљу оковану.” Ману сабљом од Прилипа Марко, Скиде главу Турчин-Мустаф-аги. Отидоше цару казивати,

115 Цар по Марка оправио слуге; Како који Марку долазаше, Марка зове, Марко не говори, Већ он сједи, пије мрко вино ;

120

125

130

Кад се Марку веће досадило,
Он пригрну фурак наопако,
A

узима тешку топузину,
Па отиде цару под чадора;
Колико се ражљутио Марко,
У чизмама сједе на серцаду,
Па погледа цара попријеко,
Крваве му сузе из очију.
Кад је царе сагледао Марка
и пред њиме тешку топузину,
Цар с' одмиче, а Марко примиче,
Док доћера цара до дувара;
Цар се маши у цепове руком,
Те извади стотину дуката,
Па их даје Краљевићу Марку:
„Иди, Марко, напиј ми се вина;
„Што су ми те тако раж.љутили ?”-
„Не питај ме, царе поочиме !
„Познао сам сабљу баба мога;
„Да сам Бог д'о у твојим рукама,
И ти би ме 'вако ражљутио.
Па он уста и оде чадору.

135

[ocr errors]

140

58.

да е ш ш о, мало друкчије.
Султан царе у Косово сиђе
Са својијех сто хиљада војске,
и он паде крај воде Ситнице,
Царев телал по ордији хода,
и продаје сабљу димишһију:

5

10

15

20

Гола сабља три стотин” дуката,
Коре су јој три стотин” дуката,
А гајтани три стотин” дуката.
Ту се нико наћи не могаше,
Тко би сабљу за благо купно.
Намјера је намјерила Марка
На Турчина царева телала,
Па говори Краљевић у Марко:
„0 Турчине, цареви телале!

Дај да видим сабљу димиiuђију."
Даде Турчин ријечи не рече.
Гледа Марко сабљу димишһију,
Па говору цареву телалу:
„Даһу тебе девет стотиница
„Све жутијех у злату дуката;
„Но чу ли ме, цареви телале!
„Да гледамо мјесто заклонито,
„Да с одавде мало уклонимо,
„Да ти бројим све жуте дукате;
„Мрзи ме се овђе распасиват”,
„Да одпашем три ћемера злата,
„Јер сам овђе Турком млого дужан,
„Не ће ми дат” сабље исплатити.
То је Турчин једва дочекао,
Отидоше уз воду Ситницу
Под бијелу камену ћуприју.
Распаса се Краљевићу Марко,
Те отпаса три ћемера злата,
Па он стере зелену мавлуту,
и истресе три һәмера злата;
Турчин броји све жуте дукате,

25

30

35

« PreviousContinue »