Page images
PDF
EPUB

40

45

50

Марко гледа сабљу диминићију,
Ал' на сабљи три слова ришћанска :
Једно слово свети Димитрије,
Друго слово свети Аранђеле,
Треће слово краљу Вукашине.
Кад то виђе Краљевићу Марко,
Он ми пита царева телала :
„0 Турчине, цареви телале!
„А тако ти Бога јединога !
„Откуд тебе сабља димишћија ?
Или ти је од баба остала ?
„Или ти је љуба донијела ?
„Или си је ћегоћ задобио ?”
Стаде Турчин Марку бесједити:
„Ој Бога ми, незнана делијо !
„Хоћу тебе право казивати:
„Није сабља од баба остала,
„Нити ми је љуба донијела,
„Beh чујеш ли, незнана делијо!
„На мејдану сабљу сам добно :
„Кад је Српско царство погинуло.
„Идва цара пала у Косову:
„Султан Мурат и царе Лазаре,
„Ја сам онђе сабљу задобио :
„Ја пораних рано на Ситницу,
„Да напојим дора дебелога,
„Намјера ме била намјерила
На зелена свилена чадора ,
„Под чадором лежи рањен јунак,
Та страшан је, да га Бог убије!
„Брци су му по прcима пали,

55

60

65

70

75

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

80

[ocr errors]

„Покрио се зеленом мавлутом,
„Поред њега сабља димишһија.
„Кад угледа мене рањен јунак,
„Он је мене Богом братимио:

Богом брате, незнана делијо!
„„Не сјеци ми моје русе главе,
„„Грднијех сам рана допаднуо,
„Скоро ће ми душа излазити,
„Причекај ме само до по сата ,
Сарани ме крај воде Ситнице,
„Ев” код мене три ћемера злата,
и ево ти сабља димишћија,
„„Која ваља хиљаду дуката,
„иево ти свилена чадора.
„Ја му не шћех за Бога примити,
„Већ извукох рањена јунака,
„Тргох сабљу, одсјекох му главу,
„Узех њега за бијелу руку
„И баш ону за ногу десницу,
„Бацих њега у воду Ситницу.
„Ту сам чудан шићар задобно,
и ту сам ти сабљу задобио.»
Кад то зачу Краљевићу Марко,
Он говори цареву телалу:
оТурчине, да од Бога нађеш!
„Оно ј' био мој мио бабајко,
„Мој бабајко, краљу Вукашине !
„Да си њему душу причекао,
„Да си њега онђе саранио ,
Ја бих тебе љепше саранно,
ІІа потеже сабљу димискију,

85

90

95

[ocr errors]

Те Турчину одсијече главу,
Узе њега за бијелу руку,

100
А за руку и за десну ногу,
Баци њега у воду Ситницу:
„Ид”, Турчине, тражи баба мога.”
Оде Марко у војску цареву
и однесе и сабљу и благо;

105 Питају га Турци јаничари: „Ој Бога ти, Краљевићу Марко! „Камо тебе цареви телале ?” А Турцима Марко одговара : „Прођите се, Турци јаничари ! 10 „Узе Type гроше и дукате, „Пак отиде морем трговати Сами Турци међу собом зборе: Тешко Турком тргујући с Марком!”

[ocr errors]

59.

Марко Краљевић и Филии

М ауа рин.

Вино пије тридест капетана
У Карловцу 46) бијеломе граду,
Међу њима Вилип Маџарине,
А до њега Змај-Деспоте Вуче,
Докле су се вина напојили
и од вина ћеив задобили,
Па се вали тридест капетана,

5

6) Једни пјевају у Будиму мјесто у Карловцу, и он

да Марко иде преко Бијограда.

10

[ocr errors]

15

20

Што је који робља наробио, Колико ли глава осјекао ; Али вели Вилип Маџарине; „Браћо моја, тридест капетана! „Видите ли бијела Карловца И у њему тридесет и три куле ? „Ја сам сваку главом накитио , До нијесам кулу на Ћуприји, „А и њу ћу скоро окитити „Русом главом Краљевића Марка.” То говори Вилип Маџарине, А мишљаше, никога не чује Од Маркових вјерних пријатеља; Ал' га чује Змај-Деспоте Вуче, Побратим је краљевићу Марку, Па се скочи од земље на ноге, Доватио дивит и хартију, Те је ситну књигу написао Ка Прилипу граду бијеломе Побратиму Краљевићу Марку, *Вако Вуче Марку говораше: „Чујеш ли ме, Богом побратиме ! Ево имаш грдна душманина „У Карловцу Вилип-Маџарина, Он се јесте, брате, зарекао, „Да һе твоју укинути главу, „њом бијелу накитити кулу; „Но се чувај, Богом побратиме, „Од Вилипа каке пријеваре. Па му Вуче књигу оправно. А кад Марку ситна књига дође,

25

30

35

40

45

50

Те виђео, што му побро пише,
Он се скочи на ноге лагане,
Опреми се на бијелој кули,
и припаса сабљу оковану,
и пригрну Һурак од курјака,
Па се скиде у арове доње,
Те опреми Шарца дебелога:
Покри њега суром међедином,
А заузда ћемом од челика,
Објеси му тешку топузину,
и гадаре с. обадвије стране;
Па се Шарцу на рамена баци,
А

упрти копље убојито,
Оде право низ Косово равно,
Од Пазара ломним Влахом Старим,
Па се спусти Ваљевској нахији,
Оде право преко Мачве равне
Докле дође шеру Дмитровици,
Туна Марко Саву пребродио,
Оде право преко Срема равна,
А кад дође ка Карловцу граду ,
Оде Марко низ нову чаршију
Докле дође двору Вилипову,
Угна Шарца у мермер-авлију,
Па та догна пред бијеле дворе,
Ал' Вилипа дома не бијаше,
Већ отиш'о умов у планину,
Но му стоји љуба Анђелија,
А око ње четири дворкиње,
Те јој држе скуте и рукаве.
Када дође Краљевић у Марко,

55

60

65

« PreviousContinue »