Page images
PDF
EPUB

80

Он јој Божју помоћ називао:

70 „Божја помоћ, моја снахо мила! „Јел” код двора Вилип побратиме?” А вели му љуба Вилипова : „Ид? отале, гола дервишино ! С такијем се Вилип не братими.” 75 Кад то чуо Краљевићу Марко, У

дари је дланом по образу, На руци му бурма позлаћена, Начини јој рану на образу и три здрава помјери јој зуба, Па јој скиде три низа дуката, Те их баци у свил'не цепове, Па говори љуби Вилиповој: „Поздрави ми Вилип-Маџарина „Када дође озго из планине,

85 „Нека дође у нову механу, „Да се рујна накитимо вина, „Ни за моје ни његово благо, „Већ за твога злаћена Ђердана,” Па окрену помамна Шарина, Оде право у нову механу; Одја Шарца, свеза пред механу, А он сједе пити рујно вино. Мало било, за дуго не било, Дође Вилип двору бијеломе,

95 А срете га љуба Анђелија, Рони сузе низ бијело лице, Држи крвав јаглук у рукама, А пита је Вилип Маџарине: „Што је тебе, моја вјерна љубо? 100

90

[ocr errors]

„Те прољеваш сузе од очију,
„Држиш - крвав јаглук у рукама ?"
Оде њему љуба говорити :
„Господару, Вилип-Маџарине!
„Ти кад оде у лов у планину,

105 „А ja стajax пред бијелом кулом, „Враг донесе једну дервишину, „На њему је ћурак од курјака, „Па по һурку сабљу припасао, Упртио копље на рамена,

110 „Па он јаше коња шаренога, „Па га догна пред бијелу кулу, „Мене Божју помоћ називао:

„Божја помоћ, моја снахо мила! „Јели дома Вилип побратиме ??» 15 „А ја њему Бога не приватих, „Но овако њем у проговорих: „Ид” отале, гола дервишино!

„С такијем се Вилип не братими."" „А он догна коња шаренога,

120 „Удари ме дланом по образу, „На руци му бурма позлаћена, „Нагрди ми пребијело лице „А помјери до три здрава зуба; „Скиде смене три низа дуката,

125 „Па отиде у нову механу, „А тебе је 'вако поздравио: „Да отидеш у нову механу, „Да се рујна напојите вина, Ни за твоје, ни његово благо, 1330 „Beh за мога злаћена фердана.”

Кад то зачу Вилип Маџарине,
А он рече љуби Анђелији:
„Муч', не плачи, моја вјерна љубо!
„Сад ће њега Вилип yвaтити,

135 „Довешћу га двору бијеломе, „Нек ти нија у бешици сина. Па окрену суру бедевију, Оде право низ нову чаршију Доке дође пред нову механу,

140 Али Шарац везан пред вратима, Вилип нагна суру бедевију, Да уиђе у нову механу, Али не да Шарац од мејдана, већ кобилу бије по ребрима ;

145 Наљути се Вилип Маџарине, Па потрже перна буздована, Оде бити пред механом Шарца ; Ал пропишта Шарац пред механом : Авај мене до Бога милога!

150 „Те погибох јутрос пред механом „Од силнога Вилип-Маџарина „А код мога славна господара Но му рече из механе, Марко : „Пропушти га у механу, Шарче !" 155 Кад је Шарац саслушао Марка , Пропусти га у нову механу. А кад Вилип уђе у механу, А он Марку Бога не назива , Веће трже тешку топузину,

160 Па удари Краљевића Марка, дари га у плећи јуначке,

1”

[ocr errors]

Али Марко ни хабера нема, Behе вели Вилип-Маџарину: „Сједи с миром, Мацарско копиле! 165 „Не буди ми по кожуху буха, „Већ одјанти, да пијемо вино, „Па још има дана за мејдана. Ал' то Вилип не слушаше Марка , Већ га уд’ри у десницу руку,

170 Те му разби чашу позлаћену А просу му црвенику вино. Кад то виђе Краљевићу Марко, А он скочи од земље на ноге, На Мацара јуриш учинио,

175 Његову му сабљу уграбио, Те са њоме Марко ударио, Удари га по десну рамену, Раздвоји га на седлу бојноме, На кроз њега Марко доватио

180 На вратима мермера камена, и њега је пола пресјекао, Па је оцитру сабљу загледао, Па говори Краљевићу Марко : Мили Боже, чуда великога!

185 „Добра гвожђа у лоша јунака !" њоме ману, одсјече му главу, Па је Шарцу баци у зобницу, Оде право двору Вилипову, Те му оби бијелу ризницу,

190 Из ње Марко повадио благо, Па отиде друмом пјевајући,

Оста Вилип ногом копајући,
A љуба му млада кукајући.

60.

Марко Краљевић и бег Костадин.

Коње јашу до два побратима,
Бег Костадин и Краљевић Марко,
Бег Костадин беседио Марку:
„Побратиме, Краљевићу Марко!
„Да ти мени о јесени доћеш,

5
„о јесени, о Дмитрову данку,
„А о моме креноме имену,
„Па да видиш части и поштења,
„A и лепа, брате, дочекања,
„И господске ђаконије редом.” 10
Ал' беседи Краљевићу Марко :
„Не вали се, беже, с дочекањем !
„Кад ја тражи брата Андријаша,
„Ја се деси у двору твојему
„о јесени о Дмитрову данку

15 А отвоме крсноме имену, „Видио сам твоје дочекање, „И види ти до три нечовештва." Ал' беседи беже Костадине: „Побратиме, Краљевићу Марко! 20 Та каква ми нечовештва кажеш?" Вели њему Краљевићу Марко : „Прво ти је, брате, нечовештво : „Дођоше ти до две сиротице, Да нараниш меба бијелога

25

« PreviousContinue »