У том Марку и Костадин дође 120 125 Стаде Марка Богом братимити: „Богом брате, Краљевићу Марко! Вишњим Богом и светим Јованом „По убаву закону вашему! „На част тебе моји бели двори, 130 „И кадуна моја верна љуба, „Тек ме немој, брате, обесити!” А беседи Краљевићу Марко : „0 Турчине, жив” те Бог убио ! „Буд ме братиш, што ми жену дајеш? 135 Мене твоја жена не требује, „У нас није, кано у Турака, Снашица је, кано и сестрица ; „Ја на дому имам љубу верну, „Племениту Јелицу госпођу; 10 „А све би ти, брате, опростио, „Али си ми издръ0 доламу, „Већ дај мене три товара блага, „Да искрпим на долами скуте.” Скочи Турчин радо и весело, 145 Грли, љуби Краљевића Марка, Одвеәә та двору господскоме, 150 Те га части за три бела дана, 155 62. 5 Марко Краљевиќ и М и на од Кос шура. 10 Краљ га у њој у сватове зове, У сватове на кумство вјенчано, 15 Да га вјенча с госпођом краљицом; Која књига од Сибиња града, Јанко у њој на кумство зазива, Да му крсти два нејака сина. Марко пита своју: стару мајку: 20 „Сјетуј мене, моја стара мајко, „Куда ми је сад ићи најпрече: „Ил” ћу ићи на цареву војску, „Ил” һу ићи краљу у сватове, „Да га вјенчам с госпођом краљицом; 25 „Ил” ћу иһи Сибињанин-Јанку, „Да му крстим два нејака сина ?» Вели мајка Краљевићу Марку: „0 мој синко, Краљевићу Марко! „У свате се иде на весеље, 30 На кумство се иде по закону, „На војску се иде од невоље: „Иди, синко, на цареву војску; „и Бог hе нам, синко, опростити, „А Турци нам не ће разумјети.” 35 То је Марко послушао мајку, Па се спреми на цареву војску, с собом води слугу Голубана ; На походу мајци наручује: „Чу ли мене, моја стара мајко! „Граду врата рано затворајте, А у јутру доцкан отворајте; „Јера сам ти, мајко, у завади „С проклетијем Мином од Костура, 40 45 50 55 „Па се бојим, моја стара мајко, „Да ми б'jеле не похара дворе. Оде Марко на цареву војску Са својијем слугом Голубаном. Кад су били на трећем конаку, Сједе Марко вечер” вечерати, Голубaн му рујно вино служи : Узе чашу Краљевићу Марко, Чашу узе, у сан се занесе, и испусти чашу на трпезу , Чаша каде, вино се не просу; Буди њега слуга Голубане: „Господару, Краљевићу Марко! „И досад си на војску ишао, „Ал' нијеси тако дријемао, „Ни из руке чашу изпуштао!” А Марко се трже иза санка , Па говори слуги Голубану: „Голубане, моја вјерна слуго! „Мало тренух, чудан санак усних, „Чудан санак а у чудан часак, Бе се прамен магле запођеде „Од Костура града бијелога, Пак сé сави около Прилипа, „У тој магли Мина од Костура, Он похара моје б'jеле дворе, Све похара и огњем попали, „Стару мајку с коњма прегазио, „Зароби ми моју вјерну љубу, „Одведе ми коње из арова, „И однесе из ризнице благо.” 60 65 70 75 80 85 90 Вели њему слуга Голубане: узимљу по мору градове, 95 100 105 |