Page images
PDF
EPUB
[merged small][ocr errors][merged small]

„Да се с миром понапијем вина.”
Од ина се цару не могаше,
Веће посла Краљевића Марка ,
Да он слави своје крсно име,
и даде му побра Алил-агу.
Оде Марко у гору зелену
По далеко од војске цареве,
Па разапе бијела шатора,
Под њим сједе пити мрко вино
Са својијем побром Алил-агом.
Кад у јутру јутро освануло,
Одмах позна стража од Арапа,
Да у војсци не имале Марка,
Па повика стража од Арапа :
Сад навали, љута Арапијо!
Нема оног страшнога јунака
„На шарену коњу великоме.”
Тад” навали љута Арапија,
Оде цару триест хиљад” војске.
Онда царе Марку књигу пише:
„Брже ходи, мој посинко Марко!
„Пропаде ми триест хиљад” војске.”
Али Марко цару одговара:
„Када брже, царе поочиме!
„Још се нисам вина напојио,
А камо ли у славу устао !”
Кад је друго јутро освануло,
Опет виче стража од Арапа:
Навалите, љута Арапијо!
„Нема оног страшнога јунака
„На шарену коњу великоме. ”

125

130

135

140

145

150

A Арапи јуриш учинише,
Оде цару шесет хиљад” војске.
Опет царе Марку књигу пише:
„Ходи брже , мој посинко Марко!
„Пропаде ми шесет хиљад” војске.”
Али Марко цару одговара:
„Чекај мало, царе поочиме,
„Још се нисам добро почастио

с кумовима и с пријатељима."
Кад је треће јутро освануло,
Опет виче стража од Арапа :
„Навалите, љута Арапијо!
„Нема оног доброга јунака
„На шарену коњу великоме.”
ААрапи јуриши учинише,
Оде цару сто хиљада војске.
Онда царе Марку књигу пише:
„Брже да си, мој посинко Марко!
„Брже да си, мој по Богу синко!
„Арапи ми шатор оборише.”
Онда Марко усједе на Шарца,
Пак он оде у цареву војску;
Кад ујутру бијел дан освану
и двије се ударише војске,
Опази га стража од Арапа,
Пак повика из грла бијела :
„Сад уступи, љута Арапијо!
„Ето оног страшнога јунака
„На шарену қоњу великоме.”
Онда Марко уд’ри међ” Арапе,
Ha

три стране војску рашћерао:

155

160

[ocr errors]

165

170

175

180

Једну војску сабљом исјекао,
Другу војску Шарцем погазио ,
Трећу војску пред цара догнао;
Ал' се Марко љуто изранио :
Седамдесет рана допануо,
Седамдесет рана од Арапа;
Пак он цару паде преко крила; •
Пита њега царе господине:
„Мој посинко, Краљевићу Марко!
„Јесу ли ти ране од самрти?
„Можеш ли ми, синко, пребољети,
„Да ти тражим мелем и ећиме ?»
Вели њему Краљевић у Марко:
„Господине, царе поочиме!
„Нијесу ми ране од самрти,
Чини ми се, могу пребољети.”
Цар се маши руком у цепове,
Те му даје хиљаду дуката,
Да он иде грдне ране видат”,
За њим посла двије вјерне слуге;
Да гледају, да не умре Марко ;
Али Марко, не тражи ећима,
Већ он иде из крчме у крчму,
Те он тражи, ђе је боље вино.
Тек се Марко вина понапио,
И

грдне му ране зарастоше;
Али њему ситна књига дође,
Да су њему двори похарани:
Похарани, огњем попаљени,
Стара мајка с коњма прегажена
И вјерна му љуба заробљена;

185

190

195

[ocr errors]
[ocr errors]

Тад” протужи Краљевићу Марко 200 Уз кољено цару ноочиму: „Господине, царе поочиме ! „Б’јели су ми двори похарани, В’јерна ми је љуба заробљена, Стара мајка с коњма прегaжена,

205 „Из ризнице однешено благо, „Однијо га Мина од Костура."

Њега тјеши царе господине: „Не бој ми се, мој посинко Марко! „Ако су ти двори изгорели,

210 „Бепше һу ти дворе начинити „Поред мојих, ко и моји што су; „Ако ти је благо однешено, „Да т' учиним агом харачлијнским, „Пак ћеш више блага сакупити;

215 „Ако ти је љуба одведена, „Бољом ћу те љубом оженити.” Ал' говори Краљевићу Марко: Фала тебе, царе поочиме ! „Кад ти станеш мене дворе градит", 220 „Мене хоће сиротиња клети: „Гле курвића Краљевића марка!

Они су му двори изгорели, »„А ови му пусти останули!** „Да м” учиниш агом харачлијнским, 225 „Ја харача покупит' не могу „Док не свежем ништа и убога, „Па ће мене сиротиња клети: Гле курвића Краљевића Марка! Оно му је благо однешено, 230

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

»» А ово му остануло пусто!»» „А што ћеш ме женит” другом љубом, „Кад је моја љуба у животу ? „Beh дај мене триста јаничара, „Покуј њима криве косијере,

235 И дај њима лагане мотике, „Ја ћу иһи бијелу Костуру „Не би л' своју повратио љубу.” Цар му даде триста јаничара, Покова им криве косијере,

240 И даде им лагане мотике. Јаничаре сјетовао Марко: „Браћо моја, триста јаничара! Ви идите бијелу Костуру, „Кад дођете ка Костуру граду,

245 „Вама ће се Грци радовати:

Благо нама, ево нам аргата! Јефтино ће радит” винограде. „Ви немојте, браћо моја драга, Већ падните под Костуром градом, 250 „Пијте вино и бистру ракију, „Докле и ја у Костур не дођем.” Отидоше триста јаничара, Отидоше бијелу Костуру, Марко оде Светој гори славној, 255 Причести се и исповједи се, Јер је многу крвцу учинио ; Па обуче рухо калуђерско, Пусти црну браду до појаса, А на главу капу камилавку;

260 Па се баци Шарцу на рамена,

[ocr errors]
[ocr errors]

« PreviousContinue »