Као својој сестрици рођеној, 64. Марко Краљевић и кћи краља Пита мајка Краљевића Марка: „Ја шћадијах, мати, преко реда „Ја двојицу, мене десетина, 5 10 15 20 „Ја тројицу, мене деветина, +1) „лудо благо задобно" значи: без муке и без паме ши, само срећом, а много блага. „Ја четири, а мене осмина, 99 25 „Нит' ја знадох, кад ми љето дође, 30 „Нит' ја знадох, кад ми зима дође, Осим једно, моја стара мајко : Зими би се грудале ђевојке, „Пробаце ми по груду снијега, „По том знадем, да је дошла зима; 35 "Бети баце стручак босиока, „По том знадем, да је љето, мајко. 40 , Долазећи јутром и вечером; „Виче мене на тавнички пенџер: 9999 ,,Не трун', јадан, у тавници, Марко! 99 99 99 99 99 99 Болан Марко! колико ти драго. „Кад се, мати, виђех на невољи, „Скинух капу, метнух на кољено, 45 50 „Па се кунем капи на кољену : Tspaa Bjepa ! ocTaBHT Te He hy, »Tspaa Bjepa! nperapur Te He hy; 55 И сунце је вјером преврнуло, »Te He rpaje 3HMH KO H beTH, "A ja Bjepon npeBpuyTH He hy. То промисли Арапка ђевојка, ,IIpouncanda, Aa ce kyHeM 03: „Једно вече бјеше омркнуло, „Отвори ми од тавнице врата, 3Bee Me H3 TaBHHue, Majko, „Доведе ми помамна Шарина, И још себе бољег од Шарина, „На обадва бисаге дуката, دو „Донесе ми сабљу оковану; Отале се доватисмо коња „И одосмо кроз земљу Арапску. „Каде јутро бјеше освануло, отпочиват’ I ja cjenox, MaTH, OTHOYHBar ,ja HA ysa Me Apana Herojna, „Загрли ме црнијем рукама, ,kaa noraedax, Moja crapa Majno ,Ona Apna, a 6njenn 3yon, To ce Mene MyuHO JAHHHAO, „Ударих је по свилену пасу, وو пролећела; mp3 by ca6.ba, Marn, nponehena; ,IlpuBarux ce Mojera IIIapana, وو „Још Арапци глава проговара: Boron 6pare, Kpa.beBuhy Mapko ! lemoj, 6odan, MeHe OCTABHTH !"" 9999 60 65 70 75 80 „Ту сам, мати, Богу згријешио, 65. Марко Краљевић у Азачкој шамници. (комад од пјесме). Боже мили! на свем тебе вала! А јакрепи лице да нагрде, Пишти јадан по тамници Марко, 85 5 10 15 20 Бевојка је за Бога примила, И за Бога и за брата свога, Она дође тамници на пенџер, Марко њојзи тихо проговара: „Богом сестро, краљева ђевојко! „Иди бабу од Азака краљу, „Од мене му поклон и поздравље: „Кумим њега Богом истинијем, „Нек ме пусти из тамнице клете „А на вјеру и на вересију И на јемца Бога истинога, „Да ја идем до Прилипа града, „Да донесем за откупа благо, „Вјера моја, двадесет товара; Ако ли ми вјеровати не ће, 99 9, „Нек ме пусти из тамнице клете, „Па нека ме у гвожђе окује, „Ја ћу ситну књигу оправити „Мајци мојој у Прилипа града, „За откуп ће донијети благо; "У тамници живити не могу." Кад ђевојка рјечи разумјела, Она оде краљу на дивана, Када бабу на диван изиђе, Питао је од Азака краљу: „Ој Бога ти, мила ћери моја! Шта је тебе тамо нестануло? „Илти мало свиле и кадиве, „Или злата, ил' бијела платна ? „Ал' лијепе чохе Парагуна 99 И резане, па и нерезане?" 25 30 35 40 45 50 |