Бесједи му лијепа ђевојка: Но ево ти поклон и поздравље „А од сужња Краљевића Марка, „Да га пустиш из тамнице, бабо, „А на вјеру и на вересију „И на јемца Бога истинога, „Док отиде до Прилипа града, „За откуп ће донијети благо, „Донијети двадесет товара; Ако ли му вјеровати не ћеш, Пусти њега из тамнице, бабо, 99 Он ће ситну књигу оправити „Мајци својој у Прилипа града, „За откуп ће донијети благо.” Кад то зачу од Азака краљу, Он ђевојци пр’јеке рјечи каже: „Кучко једна, а не ћери моја! „Шњиме си се, кучко, сјаранила 1 „А тако ми Бога великога! „Не ћу пустит’из тамнице Марка, „Држаћу га за девет година, „Док му змије очи не попију, ,А јакрепи не нагрде лице; „Док м' отпадну ноге до кољена И јунаку руке до рамена; „Кад допадне таке муке Марко, 55 60 65 70 75 80 " 99 Изнијећу туцка на сокаке, Нека проси, нек се љебом рани.” Она оде на тамницу Марку, 99 „У тамници Азачкој проклетој." 99 Тешке сам ти муке допаднуо, „Тешке муке, у Арапске руке, „Допаднуо ропства и тамнице, „А проклете Азачке тамнице; „У тамници живити не могу, 85 90 95 100 105 110 115 ,, Тамница је кућа необична; Кад он виђе, што му књига каже, Ꭹ Дари се по кољену руком, Нова чоха прште на кољену 120 125 130 135 140 145 Све мислио, на једно смислио, дужину двадест и четири, 150 155 различити юначки песна 18) У Будиму су прије осам година прештампане из друге и чешерше књиге пређашњега изданија све пјесме о Марку Краљевићу под именом: „Песме Кралѣвића ,Марка совокуплѣне изъ ,рица. Изданіемъ Консшаншина Каулиціе, Книго,продавца Ново-Садскога, (Serbische Heldenlieder) у „Будиму Писмены Крал: Всеучилища Пештанскогъ. „1836." (на осмини 125 страна). Да су пјесме ове прештампане вјерно, од слова до слова, онда ја овдје не бих ни спомињао неправде, коју ми је књижар с тијем учинио свога добитка ради; али су оне тобожњијем поправљањем тако искварене и нагрђене, да је криво по сав народ наш и срамота готово по све наше књижевнике данашњега нараштаја. Не само што је Г. Каулиција, или неко други на његову молбу или за пла ту, у овој пјесми овдје додао из своје главе 36 стихова (те пјесму тобоже довршно), него су и у другима 66. Марко Краљевић и Араиин. Кулу гради црни Арапине, многе ријечи (на стотине) измијењане и читави стихови нагрђени. Ја ћу овдје чуда ради додати само неколико примјера, које сам опазио гдје сам у књижицу загледао, а сву је редом нијесам ни читао. Тако н, п. у пјесми Сестра Леке калешана (стих 470 - 477): У оригиналу: Шта с видио, вао Ирешшамиано: шта си смило- Штас’видіо шта си смило вао А на томе војводи Милошу, На шомъ швоме Войводи Милошу, Ђе је виђен, ђе је снажан ју-| Ди в виђенъ дил є снажанѣ нак; юнакь, Јеси л' чуо, ђе причају људи, Нисил чуо люди, шша говоре Ђе јʼ Милоша кобила родила, Да в Милошъ одъ кобиле А некака сура бедевија, рођень, И що нека сура бедевія, Бедевија, што ждријеби ждра-| Бедевія што ждреби ждра ле, лѣве, Нашли су га јутру у ерђели. Нашли су газоромъ у ергели. Тако у пјесми Марко Краљевић и Араиин (стих 5 и 6): арешшамиано : мјесто: Ударно стакла у пенџере, Прилеиіо стакла на пенџере, Прострво је свилом и кадифом Просшрео в свилу и кадифу, За харшију би се могло казати прилепио на пенцере, а за стакло се говори ударио у пенџере; тако |