Page images
PDF
EPUB

55

60

65

Бесједи му лијепа ћевојка:
„0 мој бабо, од А зака краљу!
Свашта доста у двору твојему,
„Ништа мене није нестануло;
„Но ево ти поклон и поздравље
А од сужња Краљевића Марка,
„Да га пустиш из тамнице, бабо,
„А на вјеру и на вересију
„И на jемца Бога истинога,
„Док отиде до Прилипа града,
„За откуп ће донијети благо,
„Донијети двадесет товара ;
Ако ли му вјеровати не һені,
Пусти , њега из тамнице, бабо,
„Ужељез га гвожђе окуј тешко,
„Он ће ситну књигу оправити
„Мајци -својој у Прилипа града,
„За откуп ће донијети благо.”
Кад то зачу од Азака краљу, ,
Он ћевојци пр’јеке р’јечи каже:
„Кучко једна, а не һери моја!
Шњиме си се, кучко, старанила!
„А тако ми Бога великога!
„Не һу пустит' из тамнице Марка ,
„Држаћу га за девет година,
„Док му змије очи не попију,
„А јакрепи не нагрде лице;
Док м” отпадну ноге до кољена
„И јунак у руке до рамена ;
„Кад допадне таке муке Марко,
„Ја ћу пустит' сужња без динара,

70

75

80

85

90

95

Изнијећу туц’ка на сокаке, Нека проси, нек се љубом рани.” Кад ћевојка р'јечи разумјела, Она оде на тамницу Марку, Све му каза, како краљу каже. Каде зачу Краљевић у Марко, Пишти Марко, до Бога се чује, Па ђевојци био говорио : „Богом сестро, краљева ћевојко ! „Донеси ми дивит и хартије, „Да ја китим једну ситну књигу, „Да је пратим у Прилипа в Мајци, „Нек продаје земље и градове, „Нев продаје, нек за душу даје, „Нек се рани и ода зла брани; „Вјерној љуби, нек се преудаје; Милој сеји, да с не куне мноме; „Мене вође кости иструнуше „У тамници Азачкој проклетој.” Донесе му дивит и хартију, Те је ситну књигу накитио, Не кити је, куд је њојзи каже, Но је кити преко мора сињег, Преко мора до града Солуна, До Дојчила Богом побратима: „0 Дојчило, Богом побратиме! „Тешке сам ти муке допаднуо, „Тешке муке, у Арапске руке, „Допаднуо ропства и тамнице, „А проклете Азачке тамнице; У тамници живити не могу,

100

[ocr errors]

105

110

15

120

125

130

„Тамница је кућа необична; „Избави ме, ако Бога знадеш!” Па дозивље сивога сокола : „0 соколе, пуст ми не остао! „Носи књигу ка граду Солуну, „Ка Дојчилу Богом побратиму, „Нек избави мене из тамнице." Узе соко ону ситну књигу, Па се изви небу под облаке, Право оде ка Солуну граду Баш у јутру у свету неђељу, Ал бијаше господа Солунска, Ал бијаше у бијелој цркви На јутрењи и на летурђији, Паде соко на бијелу цркву, Пишти соко, до Бога се чује, Познаде га Дојчило војвода, Па ишета из бијеле цркве, Те он сједе у сребрна стола, К њему дође сив-зелен соколе, Испод крила ситну књигу пушти. Узе Дојчил ону ситну књигу, Кад он виђе, што му књига каже, Удари се по кољену руком, Нова чоха прште на кољену и од злата бурма на рукама, Сузе рони низ бијело лице : „Ала! брате, Краљевић у Марко! „Тешке ти си муке допануо ! „Без јада се избавити не ћеш.” Па он мисли, што ће и како ће,

135

140

145

150

[ocr errors]

Све мислио, на једно смислио,
Па узимље боју карабоју,
Бијело је обојио лице,
Начини се црни Арапине,
Па изведе добра коња дора,
На добра се дора дохитио
Право оде ка Азаку граду.
Кад је био низ поље Азачко,
Тешко. био налутио дора,
Добар доро на колаче скаче,
У пријеко дванаест аршина,
У дужину двадест и четири,
У висину три копља јуначка 48),

155

[ocr errors]

48) У Буднму су прије осам година прештампане из друге

н чешврше књиге пређашњега нзданија све пјесме о Марку Краљевићу под именом : Песме Кралѣвића Марка совокуплѣне изъ различити юначки песна» рица, Изданіемъ Констаншина Каулиціе, Книго„продавца Ново-Садскога, (Serbische Heldenlieder) у Будиму Писмены Крал: Всеучилища Пештанскогъ. „1836.” (на осмини 125 страна). Да су пјесме ове прештампане вјерно, од слова до слова, онда ја овдје не бих ни спомињао неправде, коју ми је књижар стијем учинио свога добитка ради ; али су оне тобожњијем понрављањем тако искварене н нагрђеңе, да је криво по сав народ наш и срамота готово по све наше књижевнике данашњега нараштаја. Не само што је г. Каулиција, или неко други на његову молбу или за пла ту, у овој пјесми овдје додао из своје главе 36 стихова (те пјесму тобоже довршио), него су и у другима

66.

Марко Краљевиќ и Армии н.

Кулу гради црни Арапине,
Кулу гради од двадест тавана,

многе ријечи (на стотине) измијењане и читави стихо-
ви нагрђени. Ја ћу овдје чуда ради додати само неко-
лико примјера, које сам опазно гдје сам у књижицу
загледао, а сву је редом нијесам ни читао. Тако н, п. у
пјесми Сестра Меке кавешана (стих 470 477):
у оригиналу:

арешшамиано: Шта с видно,

шта си смило- Шта с видіо шта си смело

[blocks in formation]

А на томе војводи Милошу, На шомъ швоме Войводи

Милошу, Ве је внђен, ђе је снажан ју-Ди в виђенъ дил в снажанъ нак ;

юнакъ, Јесн л чуо, ђе причају људи, Нисил чуо шша говоре

люди, Be j' Милоша кобила родила ,Да є Милошъ од кобиле

рођені, А некака сура бедевија, И шо нека сура бедевія, Бедевија, што ждријеби ждра- Бедевія што ждреби ждра

Abbe, Нашли су га јутру у ерђели. Нашли су га зоромъ у ергели. Тако у пјесми Марко Краљевић и Арапин (стнx 5н 6): мјесшо:

арешшатаано: Ударно стакла у пенџере, Прилеиio стакла на пенџере, Простръо је свилом и каднфом Просшpeo е свилу и кадифу.

За харшију би се могло казати прилепио на пенцере, а за стакло се говори ударио у пенџере ; тако

ле,

« PreviousContinue »