Page images
PDF
EPUB

430

у њима три драга камена,
и међу њима царев печат стоји,
Да га везир погубит” не може,
Док честитог цара не запита;
Све послаше Краљевићу Марку:
„Ето, Марко, блага неколико ;
„Ако л” тебе понестане блага,
„Опет дођи поочиму твоме.”

435

67.

[ocr errors]

5

Марко Краљевић и Муса

кесеција.
Вино пије Муса Арбанаса 49)
у Стамболу у крчми бијелој;
Кад се Муса накитио вина,
Онда поче пијан бесједити:
„Ево има девет годиница
„Како дворим цара у Стамболу,
Ни издворих коња ни оружја,
„Ни доламе нове ни половне ;
Ал' тако ми моје вјере тврде!
„Одврһ” ћу се у равно приморје,
„Затворићу скеле око мора
„И друмове около приморја,

Начинић у кулу у приморју,
„Око куле гвоздене ченгеле,
„Вјешаћу му хоце и хације.”

Штогођ Type пјано говорило,
+9) Арбанаса је мјесто Арбанас или Арбанасин.

10

15

20

25

30

То триjезно беше учинило: 1
(Одврже се у приморје равно,
Позатвора скеле око мора ,
и друмове около приморја,
Куд пролази царевина благо,
На годину по триста товара,
Све је Муса себе уставио ;
У приморју кулу начинио ,
Око куле гвоздене ченгеле,
Вјеша цару хоце и хације.
Када цару тужбе додијаше,
Посла нањга Туприлијһ-везира
и са њиме три хиљаде војске:
Кад дођоше у равно приморје,
Све поломи Муса по приморју,
и увати ћуприлијћ-везира,
Савеза му руке наопако,
Па га посла цару у Стамбола.
Стаде царе мејданције тражит",
Обећава небројено благо,
Тко погуби Мусу кесецију;
Како који тамо одлазаше,
Већ Стамболу он не долазаше.
То се царе љуто забринуо;
Ал' му вели хора Туприлијһу:
Господине, царе од Стамбола!
„Да је сада Краљевићу Марко,
„Згубио би Мусу кесецију.”
Погледа га царе попријеко,
Па он проли сузе од очију:
„Прођи ме се, хоца Ћуприлијһу!

35

40

[ocr errors]

45

[ocr errors]

„Јер помињеш Краљевића Марка ?
И кости су њему иструнуле;
Има пуно три године дана

50 „Како сам га врг'о у тавницу, „Нијесам је више отворио.” Вели њему хоца Ћуприлијһу: „На милости, царе господине ! Шта би дао ономе јунаку,

55 „Који би ти жива каз’о Марка ?? Вели њему царе господине : „Дао бих му на Босни везирство „Без промјене за девет година „Да не тражим паре ни динара.” 60 Скочи хоца на ноге лагане, Те отвори на тавници врата, И изведе Краљевића Марка, Изведе га пред цара честитог; Коса му је до земљнце црне,

65 Полу стере, полом се покрива; Нокти су му орати би мог'о; Убила га мемола од камена, Поцрнио, као камен сињи. Вели царе Краљевићу Марку: 70 „Јеси л” фегоћ у животу, Марко ?”„Јесам, царе, али у рђаву.” Сједе царе казивати Марку, Што је њему Муса починио ; Па он пита Краљевића Марка : 75 „Можеш ли се, Марко, поуздати, „Да отидеш у приморје равно, „Да погубиш Мусу кесецију ?

85

Даһу блага, колико ти драго.” Вели њему Краљевићу Марко: 80 „Аја, Богме, царе господине! Убила ме мемла од камена, „Ја не могу ни очима гледат”, „Камо л” с Мусом мејдан дијелити! „Намјести ме ћегоћ у механу, „Примакни ми вина и ракије и дебела меса овнујскога, „Ибешкота љеба бијелога; Да посједим неколико дана, „Казаћу ти, кад сам за мејдана.” . 90 Цар добави три бербера млада : Један мије, други Марка брије, А трећи му ноктe caрезује; Намјести га у нову механу, Примаче му вина и ракије

95 и дебела меса овнујскога, и бешкота љеба бијелога. Сједе Марко три мјесеца дана, Док је живот мало повратио ; Пита царе Краљевића Марка : 100 „Можеш ли се веће поуздати ? „Досади ми љута сиротиња „Све тужећи на Мусу проклетог.” Вели Марко цару честитоме: „Донеси ми суве дреновине

105 „Са тавана од девет година, „Да огледам, може ли што бити," Донеше му суву дреновину, Стеже Марко удесницу руку,

[ocr errors][merged small][merged small]

Прште дрво на двоје на троје; Ал из њега вода не удари: „Богме., царе, јоште није време.” Тако стаде јоште мјесец дана, Док се Марко мало поначини; Када виђе, да је за мејдана, Онда иште суву дреновину. Донесоше дреновину. Марку; Кад је стеже у десницу руку, Прште пуста на двоје на троје, и дв'је капље воде искочише. Тада Марко цару проговара : „Прилика је, царе, од мејдана.” Па он оде Новаку ковачу: „Куј ми сабљу, Новаче ковачу! „Какву ниси прије саковао." Даде њему тридесет дуката, Па он оде у нову механу, Пије вино три-четири дана, Пак пошета опет до Новака: „Јеси л', Ново, сабљу саковао ?” Изнесе му сабљу саковану. Вели њему Краљевићу Марко : „Јели добра, Новаче ковачу ?” Новак Марку тихо говорио : Ето сабље, а ето наковња, „Ти огледај сабљу каква ти је." Ману сабьом и десницом руком и

удари по наковњу Марко, Наковња је пола пресјекао, Па он пита Новака ковача:

125

130

135

140

« PreviousContinue »