Page images
PDF
EPUB

И

у њима три драга камена,
И међ њима царев печат стоји,
Да га везир погубит не може,
Док честитог цара не запита;
Све послаше Краљевићу Марку:
„Ето, Марко, блага неколико;
"Акол тебе понестане блага,
Опет дођи поочиму твоме."

[ocr errors]

67.

Марко Краљевић и Муса
кесеџија.

Вино пије Муса Арбанаса 49)
У Стамболу у крчми бијелој;
Кад се Муса накитио вина,
Онда поче пијан бесједити:
Ево има девет годиница

,,

99

Како дворим цара у Стамболу,
„Ни издворих коња ни оружја,
"Ни доламе нове ни половне;
"Ал' тако ми моје вјере тврде!
„Одврћ ћу се у равно приморје,
Затворићу скеле око мора

99

„И друмове около приморја,
„Начинићу кулу у приморју,
„Око куле гвоздене ченгеле,
„Вјешаћу му хоџе и хаџије."
Штогођ Туре пјано говорило,

49) Арбанаса је мјесто Арбанас или Арбанасин.

430

435

5

10

15

[ocr errors]

То тријезно бјеше учинило:
Одврже се у приморје равно,
Позатвора скеле око мора,
И друмове около приморја,
Куд пролази царевина благо
На годину по триста товара,
Све је Муса себе уставио;
У приморју кулу начинио,
Око куле гвоздене ченгеле,
Вјеша цару хоџе и хаџије.
Када цару тужбе додијаше,
Посла нањга Ћуприлијћ-везира
И са њиме три хиљаде војске:
Кад дођоше у равно приморје,
Све поломи Муса по приморју,
И увати Ћуприлијћ-везира,
Савеза му руке наопако,

Па га посла цару у Стамбола.
Стаде царе мејданџије тражит’,
Обећава небројено благо,
Тко погуби Мусу кесеџију;
Како који тамо одлазаше,
Већ Стамболу он не долазаше.
То се царе љуто забринуо;

Ал

му вели хоџа Ћуприлијћу: „Господине, царе од Стамбола! „Да је сада Краљевићу Марко, „Згубио би Мусу кесеџију." Погледа га царе попријеко Па он проли сузе од очију: „Прођи ме се, хоџа Ћуприлијћу!

,

20

25

30

35

40

45

[ocr errors]

„Јер помињеш Краљевића Марка ?
„И кости су њему иструнуле;
„Има пуно три године дана
„Како сам га врг’о у тавницу,
„Нијесам је више отворио.
Вели њему хоџа Ћуприлијћу:
„На милости, царе господине!
„Шта би дао ономе јунаку,
„Који би ти жива казо Марка ?"
Вели њему царе господине:
"Дао бих му на Босни везирство
„Без промјене за девет година
„Да не тражим паре ни динара."
Скочи хоџа на ноге лагане,
Те отвори на тавници врата,
И изведе Краљевића Марка,
Изведе га пред цара честитог;
Коса му је до земљице црне,
Полу стере, полом се покрива;
Нокти су му орати би мог’о;

50

55

60

65

Убила га мемла од камена,

[ocr errors]

Поцрнио, као камен сињи.

Вели царе Краљевићу Марку:

„Јеси л’ђегођ у животу, Марко ?"

„Јесам, царе, али у рђаву."
Сједе царе казивати Марку,
Што је њему Муса починио;
Па он пита Краљевића Марка:

99

Можеш ли се, Марко, поуздати,

„Да отидеш у приморје равно,

„Да погубиш Мусу кесеџију?

70

75

„Даћу блага, колико ти драго."
Вели њему Краљевићу Марко:
„Аја, Богме, царе господине!
„Убила ме мемла од камена,
„Ја не могу ни очима гледат',

80

„Камо л с Мусом мејдан дијелити!

85

„Намјести ме ђегођ у механу, „Примакни ми вина и ракије „И дебела меса овнујскога, „И бешкота љеба бијелога; „Да посједим неколико дана, „Казаћу ти, кад сам за мејдана.” Цар добави три бербера млада : Један мије, други Марка брије, А трећи му нокте сарезује; Намјести га у нову механу, Примаче му вина и ракије И дебела меса овнујскога, И бешкота љеба бијелога. Сједе Марко три мјесеца дана, Док је живот мало повратио ; Пита царе Краљевића Марка : „Можеш ли се веће поуздати? „Досади ми љута сиротиња „Све тужећи на Мусу проклетог." Вели Марко цару честитоме: „Донеси ми суве дреновине ,,Са тавана од девет година, „Да огледам, може ли што бити,” Донеше му суву дреновину, Стеже Марко у десницу руку,

90

95

100

105

Прште дрво на двоје на троје;
Ал' из њега вода не удари :
„Богме, царе, јоште није време."
Тако стаде јоште мјесец дана,
Док се Марко мало поначини;
Када виђе, да је за мејдана,
Онда иште суву дреновину.
Донесоше дреновину. Марку;
Кад је стеже у десницу руку,
Прште пуста на двоје на троје,
И двје капље воде искочише.
Тада Марко цару проговара :
„Прилика је, царе, од мејдана.”
Па он оде Новаку ковачу:
„Куј ми сабљу, Новаче ковачу!
„Какву ниси прије саковао.”
Даде њему тридесет дуката,
Па он оде у нову механу,
Пије вино три-четири дана,
Пак пошета опет до Новака:
„Јеси л', Ново, сабљу саковао ?"
Изнесе му сабљу саковану.
Вели њему Краљевићу Марко:
„Јели добра, Новаче ковачу ?"
Новак Марку тихо говорио:

[ocr errors]

Ето сабље, а ето наковња,
„Ти огледај сабљу каква ти је."
Ману сабљом и десницом руком
И удари по наковњу Марко,
Наковња је пола пресјекао,
Па он пита Новака ковача:

110

115

120

125

130

135

140

« PreviousContinue »