Баш кан” да си под земљицом био ?” Бесједи јој нејачак Јоване: „Шути, сејо, ако Бога знадеш! Мене јесте голема невоља :

70 „Док сам осам брата оженио, „И дворио осам милих снаха; „А како се браћа иженише, „Девет б'jелих кућа начинисмо; „За то сам ти поцрњeo, cejo.” 75 и он био три бијела дана. Опрема се сестрица Јелица, и опрема господске дарове, Да дарује браһу и снашице: Браһи реже свилене кошуље,

80 А снахама бурме и прстење. Ал' је Јово врло устављаше: „Ти не иди, моја мила сејо, „Док још браће у походе дође.” Ал' Јелица останути не һе ;

85 Она спреми господске дарове; Отале се Јово подигао и са шњиме сестрица Јелица. А кад близу двора долазише, Код двора је пребијела црква,

90 Па бесједи нејачак Јоване : Ти почекај, моја мила сејо, „Док ја одем за бијелу цркву: „Кад смо средњег брата оженили, „Ја сам златан прстен изгубио,

95 „Да потражим, моја мила сејо.” Оде у гроб нејачак Јоване,

А остаде сестрица Јелица
Чекајући нејачка Јована.
Чекала га, па га потражила,

100
Ал' код цркве млого ново гробље:
Ту се одмах јаду осјетила,
Бе умръо нејачак Јоване.
Хитро иде двору бијеломе;
Кад је близу двора долазила,

105
Ал' у двору кука кукавица;
То не била сиња кукавица,
Веће њина остарила мајка.
А Јелица на врата долази,
Она виче из грла бијела :

110
„Јадна мајко, отвори ми врата.”
Стара мајка из двора бесједи:
Ид” одатле, од Бога моријо,
Девет си ми сина уморила,
„И мен” хоћеш остарилу мајку?” 115
А Јелица била бесједила :
„Јадна мајко, отвори ми врата,
Ово није од Бога морија,
Већ Јелица твоја мила шћерца.”
Па јој мајка отворила врата,

120
Закукаше, кано кукавице ,
Рукама се б'јелим загрлише,
Обје мртве на земљу падоше.

10.
- Милан-бег и Драгу шин-бег.

Два се брата врло миловала:
Бег Милане и бег Драгутине.

5

10

15

Колико се браћа миловала, Под њима се добри коњи љубе. Бег Милан - бег брату говорио: „А мој брате, беже Драгутине : „Ходи, брате, да се иженимо.” Беr Драгутин брату говорио: „Ласно би се, брате, иженили; „Ал' кад туђе сеје саставимо, „Туђе ће нас сеје завадити, „Башка ће нам дворе поградити, Између њих трње посадити, „И кроз трње воду навратити, „Нека трње у висину расте, „Да се никад састат' не моремо. Бег Милан-бег брата не слушаше, Већ испроси лијепу ћевојку и покупи кићене сватове, Те доведе лијепу ћевојку, Начинио шенлук и весеље. Кад је било ноћи по јацији, Младијенце у ђердек сведоше; Када беже у одају уће, Ађевојка стоји под дуваком, Он за собом затворио врата, Диже цури пули дувак с лица , Сину лице, кано жарко сунце, Бег загрли лијепу ћевојку, Хотијаше, да је и пољуби; Ал' му вели лијепа ћевојка : „Господару, бего Милан-бего! „Не дам теби лица обьубити,

24)

25

30

35

40

„Док не видим твога брата главе,
„Бе се мртва по авлиjи ваља.”
Ондар јој је бего говорио:
„Не будали, лијепа ћевојко!
„Волим брата од очињег вида;
„Ко би мог'о брату кидисатн?”
Вели њему лијепа ћевојка:
„Ако ти је жао кидисати,
Ти ћеш сјутра рано уранити,
ІІа ти хајде у лов у планину,
И поведи брата Драгутина ,
Понесите сиве соколове,
„Поведите хрте и загаре,
„Па крећите тице јаребице,
„Напушћајте сиве соколове,
„Нек Фатају тице јаребице;
„А крећите срне и кошуте,
„Напушћајте хрте и загаре,
„Нека тару срне и кошуте;
„Па најпошље, бего Милан-бего,
Ти заметни хајку у планини,
„Па ти крени звијера арслана,
„Свога брата метни на бусију,
„Откуда ће арслан ударити,
Па ће њега арслан погубити.”
То је бего одмах каиа био,
Он јој рече, да ће учинити;
Тада му је лице допуштила.
Кад у јутру зора заб'јелила,
Поранио беже Милан -беже,
Иде брату у другу одају,

50

55

60

65

70

75

Да он буди брата Драгутина; Ал му братац прије уранио, На демир се пенџер наслонио, Па премишља мисли свакојаке. Њему Милан Божју помоћ даје, Драгутин му љевше прифатио; Милан му је онда говорио: „А мој брате, беже Драгутине! „Јесам, брате, лова пожелно, „Да идемо у лов у планину.” Драгутин је брату говорио: „Мој рођени брате, Милан -беже! „Ја сам ноћас зао сан уснио: Бе нам муња од запада сину, „A гром пуче из ведрога неба, „Па у наше ударио дворе, „Ја умријех, ти пребоље, брате.” Милан -бег је брату говорио : „А мој брате, беже Драгутине! Сан је клапа, а Бог је истина; „Никад санку вјеровати није; „Да идемо у лов у планину." Драгутин је брата послушао: „Хајде, брате, зови наше слуге, „Да поведу хрте и загаре, „Да понесу сиве соколове, „Док ја идем снахи у одају.” Па од земље на ноге скочио, Те он иде снахи у одају. Кад униђе снахи у одају, Али снаха код пенџера сједи,

80

85

90

95