„Косоваца тужни ђувегија; وو 99 А кад Марко саслушао речи, A кроз сузе гњевно проговара: „Ој давори, ти Косово равно! Шта си данас дочекало тужно, После нашег кнеза честитога, „Да Арапи сад по теби суде! „Ја срамоте поднети не могу, „Ни жалости велике трпити, „Да Арапи таки зулум чине „И да љубе младе и девојке. 99 99 „Данас ћу вас, браћо, осветити, Осветити, или погинути. Оде Марко право пред шаторе, На витезу коњу шареноме, „Добра коња врло расрдио, „Из копита жива ватра сева, Из ноздрва модар пламен лиже; „Оће јунак на нас ударити." 100 105 110 115 120 125 130 Ал' беседи Арапине црни : „Па нам иде, носи свадбарину, Жао му је, што ће дати благо, ,Са тога се врло расрдио; 99 Већ изид'те пред нашу авлију, „Па јунака дочекајте лепо, „Пред њиме се смерно поклоните, 99 Испадоше Арапове слуге, Да под Марком добра коња приме, 135 140 145 150 155 160 Арап седи, пије вино ладно, Божју помоћ називао Марко: „Божја помоћ, драги господине!" 165 994 170 175 Арап њему лепше одговара: „Здрав, јуначе, делијо незнана! „Од јуначе, да пијемо вина, „Па ми кажи, што си ми дошао." Ал' беседи Краљевићу Марко: „Немам каде с тобом пити вина ; „А добро сам до тебе дошао, „Врло добро, боље бит' не може: „Ја испроси лепоту девојку, „Осташе ми на друму сватови, „Дошао сам, дон'о свадбарину, „Да дам благо, да водим девојку, „Да ми нико на пута не стане; „Кажи мени, што је свадбарине ?" Арап лепо Марку проговара: "Та ти за то и одавно знадеш: ,,Ко с' удаје, тридесет дуката; Ко се жени, тридест и четири; „Ти се видиш јунак од мејдана, „Није квара да стотину дадеш!" Марко с’маши руком у џепове, Пред Арапа три дуката баци: „Веруј мени, више немам блага, „Већ кад би ме тео причекати, „Док се вратим с лепотом девојком, 190 „Тамо ће ме даривати лепо, 99 99 Све ћу теби поклонити даре, 180 185 „Теби даре, а мени девојка.” He „Не даш блага, са мном се подсмеваш;" Па потрже тешка буздована, Те удара Краљевића Марка, 195 Насмеја се Краљевићу Марко: ,0 јуначе, Арапине црни! „Илʼ се шалиш, ил' од збиље бијеш?" Цичи Арап, као змија љута: 200 „Не шалим се, већ од збиље бијем." Али Марко поче беседити: „А ја мислим, да се шалиш, тужан; „Да те куцнем три четири пута; 205 210 215 220 Исече му четрдесет слугу „Гди девојка има за удају, 225 230 235 240 245 250 |