Беседе му два чауша млада : 35 40 45 50 „Мој посинко, Краљевићу Марко! „Та ја јесам јасак учинио, „Да с' не пије уз рамазан вино, 99 Добри људи о злу говорише, На аднога Марка потворише, „Да ти играш колом уз кадуне, „Да ти пашеш сабљу оковану, „Да ти носиш зелену доламу, „Да ти пијеш уз рамазан вино, „Још нагониш оџе и аџије, „Да и они с тобом пију вино. 55 60 За што калпак на очи намичеш? „Што л буздован уза се привлачиш? 65 Што ли сабљу на крило намичеш?" Ал беседи Краљевића Марко: „Поочиме, царе Сулемане! „Ако пијем уз рамазан вино, „Ако пијем, вера ми доноси ; Ак' нагоним оне и аџије, "Не може ми та образ поднети, „Да ја пијем, они да гледају, „Нек не иду мени у меану; „Ако л' носим зелену доламу, „Млад сам јунак и доликује ми; Акол пашем сабљу оковану, „Ја сам сабљу за благо купио; „Ако играм колом уз кадуне, „Ја се, царе, нисам оженио, „И ти с, царе био неожењен; Ако калпак на очи намичем, 99 Чело гори „И што сабљу на крило намичем, „Тешко оном, тко ј' најближе Марка!" 70 75 80 85 Гледи царе на четири стране, Не има ли тко ближе до Марка: Ал' код Марка нигди никог нема, Он извади стотину дуката, 90 95 Па и даје Краљевићу Марку: 72. Турци у Марка на слави. 5 10 15 20 25 Слуга лепо Турски одговара: Ако с жедан, ето вина ладна : „Немој грозне сузе проливати, „Не скрви ми моје име крсно. Ал беседи слуга Ваистина : 99 ,Господару, Краљевићу Марко! Нит' сам гладан па нити сам жедан: „Зло је мене изело из леба, 30 35 40 45 50 „А горе ме из вина попило 99 , А у твоме двору господскоме: „Ти ме посла, да ти чувам стражу; 99 Тко би теби сачувао стражу ? „Отуд иду три аге цареве „И за њима триест јањичара, 55 99 99 „У глас вичу три аге цареве: „„Каурине, отвори капију, „„Да видимо, луди каурине, ,,Како Марко крсно име служи. „Ја им лепо Турски одговарам: „„Манте ме се, Турци јањичари ! Ја вам не смем отворити врата, ,,Ја се бојим господара мога;"" „Но то Турци ништа и не маре, „Потргоше триест буздована, „На капији оборише врата, „И на моја плећа набројише „Триест и шест златни буздована." Кад је Марко саслушао речи, Узе Марко сабљу и буздован, Па се стаде софри заклињати : „Чујете ли, софро и господо! Тако мене не родила мајка. 99 „Племенита госпођа краљица, „Не могу вам Прилип накитити „Ни босиљком ни руменом ружом, „Не мој Марко, моје чедо драго!" 60 65 70 75 80 85 |