Беседе му два чауша млада: 35 „Да чујеш ли, Краљевићу Марко! „Тебе царе на диван зазива, „Да ти идеш цару на дивана.” Расрди се Краљевићу Марко, Пак довaти ону купу с вином, 40 Па удара царева чауша, Прште купа а прите и глава, и проли се и крвца и вино. Оде Марко цару на дивана, Седе цару до десна колена, 45 Самур-калпак на очи намиче, Абуздован узa се привлачи, Бритку сабљу на крило намиче. Беседи му царе Сулемане: „Мој посинко, Краљевићу Марко! 50 „Та ја јесам јасак учинио, „Да с' не пије уз рамазан вино, „Да c не носе зелене доламе, „Да с не пашу сабље оковане, „Да с' не игра колом уз кадуне; 55 „Добри људи о злу говорише, „На јаднога Марка потворише, „Да ти играш колом уз кадуне, „Да ти пашеш сабљу оковану, „Да ти носиш зелену доламу, 60 „Да ти пијеш уз рамазан вино, „Још нагониш още и ације, „Да и они с тобом пију вино. „За што калпак на очи намичеш? Што л' буздован узa се привлачиш? 65 80 Што ми қабљу на крило намичеш?” 70 Ак” нагоним още и ације, „Не може ми та образ поднети, „Да ја пијем, они да гледају, „Нек не иду мени умеану; „Ако л' носим зелену доламу, 75 „Млад сам јунак и доликује ми; „Ако я пашем сабљу оковану, „Ја сам сабљу за благо купио; „Ако играм колом уз кадуне, „Ја се, царе, нисам оженио, „И ти с', царе био неожењен; Ако калпак на очи намичем, Чело гори с царем се говори, „Што буздован узa се привлачим И што сабљу на крило намичем, 85 „Ја се бојим, да не буде кавге, „Ако би се заметнула кавга, Тешко оном, тко јнајближе Марка!” Гледи царе на четири стране, Не има ли тко ближе до Марка: 90 Ал' код Марка нигди никог нема, Већ најближе царе Сулемане; Цар с' одмиче, Марко се примиче, Док дотера цара до дувара; Цар се маша руком у џепове, 95 Он извади стотину дуката, Ла и даје Краљевићу Марку: 72. 5 10 Турци у Марка на слави. 15 20 25 Слуга лепо Турски одговара: 30 40 „Што је, сине, те сузе проливаш? Ил” си гладан, ил' си жедан, сине? Ако с гладан, ето ђаконије; „Ако с' жедан, ето вина ладна : „Немој грозне сузе проливати, 45 „Не скрви ми моје име крсно. Ал' беседи слуга Ваистина : „Господару, Краљевићу Марко ! Нит сам гладан па нити сам жедан: „Зло је мене изело из леба, 50 „А горе ме из вина попило „А у твoмe двору господскоме: „Ти ме посла, да ти чувам стражу; „Тко би теби сачувао стражу ? „Отуд иду три аrе цареве 55 „И за њима триест јањичара, „У глас вичу три аге цареве: 60 „Ја им лепо Турски одговарам: „„Ман'те ме се, Турци јањичари ! „Ја вам не смем отворити врата, »„Ја се бојим господара мога;” » „Но то . Турци ништа и не маре, 65 „Потргоше триест буздована, „На капији оборише врата, „И на моја плећа набројише „Триест и шест златни буздована.” Кад је Марко саслушао речи, 70 Узе Марко сабљу и буздован, Па се стаде софри заклињати: „Чујете ли, софро и господо! „Тако мене не родила мајка. Племенита госпођа краљица, 75 „Не могу вам Прилип накитити Ни босиљком ли руменом ружом, „Већ све редом Турскијем главама.” Астаде га закљињати мајка, Племенита госпођа краљица : 80 Не мој Марко, моје чедо драго ! Мајка вади дојке из недара: „Не убила т” рана материна! „Немој данас крви учинити, „Данас ти је крсно име красно: „ко ти данас у дворове дође, „Напој жедна , а нарани гладна 85 |