Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

„За душицу твоји родитеља

И за здравље твоје и Јелино."

То је Марко послушао мајке,
Сабљ остави, буздован не ктеде,
У двор иду за невољу Турци,
Па и седа за трпезу редом:
Ваистина, донеси им вина,
„Душо Јело, носи ђаконију."
Слуга носи вино и ракију,
А Јелица царску ђаконију;
Ужинаше, напише се вина.
Кад се Турци понапише вина,
Турци Турски међ собом беседе:
„Море, друштво! ајд' да путујемо,
„Док нам није присела ужина.
Мисле Турци, не зна Турски Марко,
Ал' је Марко у цара дворио
Преко мора у Шаму Турскоме,
Дворио га за седам година,
Па је чисто Турски научио,
Кан’да га је Туркиња родила;
Па је Марко Турком беседио:
„Море Турци, сед’те, пијте вино,
Плаћајте ми слуги мелемашче;

99

99

Баш ако ли и тако не ћете,

,,

"Ви станите, да вам одударим
„По једаред мојим буздованом,
„У мом више буздовану нема,
„Четрдесет ока ладна гвожђа,
„Дваест ока лепа чиста сребра,

[ocr errors]

„И шест ока жеженога злата:

90

95

100

105

110

115

„Једно с другим шесет и шест ока;
„То видите да сте заслужили,
„Поклем сте ми врата оборили,
„На мог слуге плећа набројили
„Триест и шест златни буздована."
Ал' све Турке повата грозница
Од Маркова страшна буздована :
Сваки вади по дваест дуката,
Аге ваде по триест дуката,
Мећу Марку на скут на доламу,
Не би ли се беда оставила ;

Ал' се беда оставити не ће:
Каурин се вина понапио,

Рад је с Турци да замете кавгу: „Море, Турци, сед’те, пијте вино, „Дарујдете вашу кравајношу, „Није моја Јела робињица, „На себи је свилу помрчила, „Док је вама ужину донела." Ал' је Турком голема невоља: Већ у једни понестало блага, Узаима један од другога, Сваки вади по десет дуката, Аге ваде по дваест дуката, Мећу Марку на скут на доламу, Грће Марко у џепове руком. Оде Марко у двор певајући Јевросими својој старој мајки : „Јевросима, моја стара мајко! „Не узимам благо од Турака, „Не узимам, што ја блага немам,

120

125

130

135

140

145

,,

Већ узимам благо од Турака,
"Нек се пева и нек приповеда,
Што ј' чинио Марко од Турака."
Одош Турци из двора плачући,
Турци Турски међ' собом беседе:
„Бог убио свакога Турчина,
„Који више каурину дође,

[ocr errors]

„Кад каурин крсно име служи ! „Што дадосмо за једну ужину, „Била брана за годину дана.”

73.

Орање Марка Краљевића.
Вино пије Краљевићу Марко
Са старицом Јевросимом мајком,
А кад су се напојили вина,
Мајка Марку стаде бесједити:
,0 мој синко, Краљевићу Марко!
Остани се, синко, четовања,
„Јер зло добра донијети не ће,
„А старој се досадило мајци
„Све перући крваве хаљине;

99

,,

99

Већ ти узми рало и волове,

Пак ти ори брда и долине,

Те сиј, синко, шеницу бјелицу,

„Те ти рани и мене и себе.”

То је Марко послушао мајку:

Он узима рало и волове;
Ал' не оре брда и долине,

Већ он оре цареве друмове ;

150

155

5

10

15

99

Отуд иду Турци јањичари,
Они носе три товара блага,
Па говоре Краљевићу Марку:
„Море Марко, не ори друмова,
Море Турци, не газ’те орања.
„Море Марко, не ори друмова.
„Море Турци, не газ'те орања.
А када се Марку досадило,
Диже Марко рало и волове,
Те он поби Турке јањичаре,
Пак узима три товара блага,
Однесе их својој старој мајци:
„То сам тебе данас изорао.

74.

[ocr errors]

99

99.

99

Смрш Марка Краљевића.

Поранио Краљевићу Марко
У неђељу прије јарког сунца
Покрај мора Урвином планином.
Када Марко био уз Урвину,
Поче њему Шарац посртати,
Посртати и сузе ронити.
То је Марку врло мучно било,
Па је Марко Шарцу говорио:
„Давор, Шаро, давор добро моје!
Ево има сто и шесет љета

[ocr errors]

99

„Како сам се с тобом

састануо,

„Још ми когда посрнуо ниси,
„А данас ми поче посртати,
„Посртати и сузе ронити:

20

25

30

5

10

„Нека Бог зна, добро бити не ће, "Хоће једном бити према глави, „Јали мојој, јали према твојој.” То је Марко у ријечи био, Кличе вила с Урвине планине, Те дозива Краљевића Марка: „Побратиме, Краљевићу Марко ! „Знадеш, брате, што ти коњ посрће? „Жали Шарац тебе господара, ,Јер ћете се брзо растанути." Али Марко вили проговара: „Бјела вило, грло те бољело! Како бих се са Шарцем растао, „Кад сам прош'о земљу и градове, И обиш'о Исток до Запада,

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Та од Шарца бољег коња нема, „Нит нада мном бољега јунака ? „Не мислим се са Шарцем растати „Док је моје на рамену главе." Ал' му б'јела одговара вила: „Побратиме, Краљевићу Марко! „Тебе нитко Шарца отет не ће, „Нит ти можеш умријети, Марко, „Од јунака ни од оштре сабље, „Од топуза ни од бојна копља, „Ти с не бојиш на земљи јунака; ,Већ ћеш, болан, умријети, Марко, Ја од Бога од старог крвника. „Ако л' ми се вјеровати не ћеш, „Када будеш вису на планину, „Погледаћеш с десна на лијево,

15

20

25

30

35

40

45

« PreviousContinue »