Page images
PDF
EPUB

„За душицу твоји родитеља
И за здравље твоје и Јелино.”
То је Марко послушао мајке,

90 Сабљ' остави, буздован не ктеде, у

двор иду за невољу Турци, Па и седа за трпезу редом: „Ваистина, донеси им вина, Дунію Јело, носи ђаконију.”

95 Слуга носи вино и ракију, А Јелица царску ђаконију; Ужинаше, напише се вина. Кад се Турци понапише вина, Турци Турски међ' собом беседе: 100 „Море, друштво! ајд” да путујемо, „Док нам није присела ужина. Мисле Турци, не зна Турски Марко, Ал' је Марко у цара дворио Преко мора у Шаму Турскоме, 105 Дворио га за седам година, Па је чисто Турски научио", Кан” да га је Туркиња родила; Па је Марко Турком беседио : „Море Турци, сед'те, пијте вино,

110 „Плаћајте ми слуги мелемашче; Баш ако ли и тако не ћете, „Ви станите, да вам одударим „По једаред мојим буздованом, „Умом више буздовану нема, 115 „Четрдесет ока ладна гвожђа, „Дваест ока лепа чиста сребра, „И шест ока жеженога злата:

„Једно с другим шесет и шест ока; „То видите да сте заслужили, 120 „Поклем сте ми врата оборили, На мог слуге плећа набројили „Триест и шест златни буздована.” Ал' све Турке повата грозница Од Маркова страшна буздована : 125 Сваки вади по дваест дуката, Аге ваде по триест дуката, Мећу Марку на скут на домаму, Не би ли се беда оставила ; Ал' се беда оставити не ће:

130 Каурин се вина понапио, Рад је с Турци да замете кавгу: „Море, Турци, сед'те, пијте вино, „Дарујдете вашу кравајношу, „Није моја Јела робињица,

135 „На себи је свилу помрчила, Док је вама ужину донела. Ал' је Турком голема невоља: Већ у једни понестало блага, Узаима један од другога,

140 Сваки вади по десет дуката, Аге ваде по дваест дуката, Меѓу Марку на скут на доламу, Грће Марко у цепове руком. Оде Марко у двор певајући

145 Јевросими својој старој мајки: „Јевросима, моја стара мајко! „Не узимам благо од Турака, „Не узимам, што ја блага немам ,

[ocr errors]

150

Већ узимам благо од Турака, Нек се пева и нек приповеда, „Што јчинио Марко од Турака.” Одош” Турци из двора плачући, Турци Турски међ собом беседе : „Бог убио свакога Турчина, „Који више каурину дође, „Кад каурин крсно име служи ! „Што дадосмо за једну ужину, Била б' рана за годину дана.”

155

[ocr errors]

73.

5

Орање Марка Краљевић а.
Вино пије Краљевићу Марко
Са старицом Јевросимом мајком,
А кад су се напојили вана,
Мајка Марку стаде бесједити:
„0 мој синко, Краљевићу Марко!
Остани се, синко, четовања,
„Јер зло добра донијети не һе,
„А старој се досадило мајци
Све перући крваве хаљине;
„Већ ти узми рало и волове,
„Пак ти ори брда и долине,
„Те сиј, синко, шеницу бјелицу,
„Те ти рани и мене и себе.”
То је Марко послушао мајку:
Он узима рало и волове;
Ал' не ope брда и долине,
Већ он ope цареве друмове ;

[ocr errors]

10

15

20

[ocr errors]

Отуд иду Турци јањичари,
Они носе три товара блага,
Па говоре Краљевићу Марку:
„Море Марко, не ори друмова,
„Море Турци, не газ’те орања.
„Море Марко, не ори друмова.
„Море Турци, не газ’те орања.
А када се Марку досадило,
Диже Марко рало и волове,
Те он поби Турке јањичаре,
Пак узима три товара блага,
Однесе их својој старој мајци:
„То сам тебе данас изорао.”

25

30

74.

5

Смрш Марка Краље ви f a.
Поранио Краљевићу Марко
У неђељу прије јарког сунца
Покрај мора Урвином планином.
Када Марко био уз Урвину,
Поче њему Шарац посртати,
Посртати и сузе ронити.
То је Марку врло мучно било,
Па је Марко Шарцу говорио:
„Давор”, Шаро, давор” добро моје!
Ево има сто и шесет љета
„Како сам се с тобом састануо,
„Још ми к Ігда посрнуо ниси,

А данас ми поче посртати, „Посртати и сузе ронити:

10

29

„Нека Бог зна, добро бити не ће, 15 „Хоће једном бити према глави, „Јәли мојој, јали према твојој.” То је Марко у ријечи био, Кличе вила с Урвине планине, Те дозива Краљевића Марка :

20 „Побратиме, Краљевићу Марко ! Знадеш, брате, што ти коњ посрђе ? „Жали Шарац тебе господара, „Јер ћете се брзо растанути.” Али Марко вили проговара:

25 „Бјела вило, грло те бољело! „Како бих се са Шарцем растао, „Кад сам прош'о земљу и градове, „И обиш'о Исток до Запада, Та од Шарца бољег коња нема, 30 Нит” нада мном бољега јунака ? „Не мислим се са Шарцем растати „Док је моје на рамену главе.” Ал' му б'јела одговара вила: „Побратиме , Краљевићу Марко! 35 „Тебе нитко Шарца отет' не ће, „Нит” ти можеш умријети, Марко, „Од јунака ни од оштре сабље, „Од топуза ни од бојна копља , „Ти с' не бојиш на земљи јунака ; 40 „Већ ћеш, болан, умријети, Марко, „Ја од Бога од старог крвника. „Ако л' ми се вјеровати не ћеш, „Када будеш вису на планину, Погледаћеш с десна на лијево,

45

[ocr errors]
« PreviousContinue »