Page images
PDF
EPUB

„Баш кан' да си под земљицом био ?” Бесједи јој нејачак Јоване: „Шути, сејо, ако Бога знадеш! Мене јесте голема невоља :

70 „Док сам осам брата оженио, И дворио осам милих снаха; „А како се браћа иженише, „Девет б'jелих кућа начинисмо ; „За то сам ти поцрњeo, cejo.” 75 и он био три бијела дана. Опрема се сестрица Јелица, и опрема господске дарове, Да дарује браћу и снашице: Браһи реже свилене кошуље,

80 А снахама бурме и прстење. Ал' је Јово врло устављаше : „Ти не иди, моја мила сејо, Док још браће у походе дође.” Ал' Јелица останути не һе ;

85 Она спреми господске дарове; Отале се Јово подигао и са шњиме сестрица Јелица. А кад близу двора долазише, Код двора је пребијела црква, 90 Па бесједи нејачак Јоване : „Ти почекај, моја мила сејо, „Док ја одем за бијелу цркву: „Кад смо средњег брата оженили, „Ја сам златан прстен изгубио, 95 „Да потражим, моја мила сејо." Оде у гроб нејачак Јоване,

А остаде сестрица Јелица
Чекајући нејачка Јована.
Чекала га , па га потражила,

100
Ал' код цркве много ново гробље:
Ту се одмах јаду осјетила,
Бе умръо нејачак Јоване.
Хитро иде двору бијеломе;
Кад је близу двора долазила,

105 Ал' у двору кука кукавица; То не била сиња кукавица, Веће њина остарила мајка. А Јелица на врата долази, Она виче из грла бијела :

110 „Јадна мајко, отвори ми врата.” Стара мајка из двора бесједи: „Ид” одатле, од Бога моријо, „Девет си ми сина уморила, Имен” хоћеш остарилу мајку?” 115 А Јелица била бесједила : „Јадна мајко, отвори ми врата, Ово није од Бога морија, „Већ Јелица твоја мила шћерца.” Па јој мајка отворила врата ,

120 Закукаше, кано кукавице, Рукама се б'јелим загрлише, Обје мртве на земљу падоше.

10.
Милан-бег и Драгушин-бег.

Два се брата врло миловала:
Бег Милане и бег Драгутине.

[ocr errors]
[ocr errors]

5

10

15

Колико се браћа миловала,
Под њима се добри коњи љубе.
Бег Милан - бег брату говорио:
„А мој брате, беже Драгутине :
„Ходи, брате, да се иженимо."
Беr Драгутин брату говорио:
Ласно би се, брате, иженили;
„Ал” кад туђе сеје саставимо,
„Туђе ће нас сеје завадити,
„Башка ће нам дворе поградити,
„Између њих трње посадити,
и кроз трње воду навратити,
„Нека трње у висину расте,
„Да се никад састат не моремо.”
Беr Милан-бег брата не слушаше,
Већ испроси лијепу ћевојку
и покупи кићене сватове,
Те доведе лијепу ћевојку,
Начинио шенлук и весеље.
Кад је било ноћи по јацији,
Младијенце у ђердек сведоше;
Када беже у одају уђе,
Ађевојка стоји под дуваком,
Он за собом затворио врата,
Диже цури пули дувак с лица ,
Сину лице, кано жарко сунце,
Бег загрли лијепу ћевојку,
Хотијаше, да је и пољуби;
Ал' му вели лијепа ћевојка :
„Господару, бего Милан - бего!
„Не дам теби лица обљубити,

24)

25

30

[ocr errors]

35

[ocr errors]
[ocr errors]

40

[ocr errors]

99

45

„Док не видим твога брата главе,
'Бе се мртва по авлиjи ваља.
Ондар јој је бего говорио:
„Не будали, лијепа ћевојко!
Волим брата од очињег вида;
„Ко би мог'о брату кидисатн?”
Вели њему лијепа ћевојка:
„Ако ти је жао кидисати,
„Ти ћеш сјутра рано уранити,
ІІа ти хајде у лов у планину,
и поведи брата Драгутина,
Понесите сиве соколове,
„Поведите хрте и загаре,
„Па крећите тице јаребице,
„Напушћајте сиве соколове,
„Нек Фатају тице јаребице;
„А крећите срне и кошуте,
Напушћајте хрте и загаре,
„Нека тару срне и кошуте;
„Па најпошље, бего Милан-бего,
„Ти заметни хајку у планини,
„Па ти крени звијера арслана,

Свога брата метни на бусију,
„Откуда ће арслан ударити,
„Па ће њега арслан погубити.”
То је бего одмах каи био,
Он јој рече, да ће учинити;
Тада му је лице допуштила.
Кад ујутру зора заб'јелила,
Поранио беже Милан -беже,
Иде брату у другу одају,

50

[ocr errors]

55

[ocr errors]

60 65

70

[ocr errors]

15

[ocr errors]

Да он буди брата Драгутина;
Ал' му братац прије уранно,
На демир се пенџер наслонио,
Па премишља мисли свакојаке.
Њему Милан Божју помоћ даје,
Драгутин му љевше прифатио;
Милан му је онда говорио:
„А мој брате, беже Драгутине!
„Јесам, брате, мова пожелно,
Да идемо у лов у планину.”
Драгутин је брату говорио:
„Мој рођени брате, Милан -беже!
Ја сам ноћас зао сан уснио:
„Бе нам муња од запада сину,
„A гром пуче из ведрога неба,
„Па у наше ударио дворе,
„Ја умријех, ти пребоље, брате.”
Милан-бег је брату говорио :
„А мој брате, беже Драгутине!
Сан је клапа, а Бог је истина;
„Никад санку вјеровати није;
„Да идемо у лов у планину.
Драгутин је брата послушао:
„Хајде, брате, зови наше слуге,
„Да поведу хрте и загаре,
„Да понесу сиве соколове,
Док ја идем снахи у одају.”
Па од земље на ноге скочио,
Те он иде снахи у одају.
Кад униђе снахи у одају,
Али снаха код пенџера сједи,

80

99

85

[ocr errors]

90

95

« PreviousContinue »