,, „Кад ти није за невољу било?" Мудро га је паша преварио: О Комнене, што си полудио, „Ја нијесам паша Сеидиме, "Већ сам главом од Пазара Раде; 99 „А ја имам доста соколова, ,, , Даћу теби два сокола сива, 50 55 60 65 70 75 А кад Комнен у планину дође Ка ономе зелену језеру, Бено плове утве златокриле, Он ми пусти тиће соколиће, Да ватају утве златокриле, Полетище утве под облаке, А соколи утве и не гледе, Него лете од јеле до јеле; Онда вели Комнене војвода: „Слуго моја, Раде од Пазара! Иди брже двору бијеломе, „Донеси ми старе соколове, „Да поватам тиће соколиће.” Ал бесједи паша Сеидиме: „Ој Бога ми, Комнен-господару! 99 99 Твоја госпа вјеровати не ће, „Не ће мени дати соколова, 99 „Већ дај мени каква обиљежја." Те му даде златан прстен с руке. 99 99 „Ој Бога ми, Комненова госпо! „Ти не питај за Комнена твога! ,, Силна га је опколила војска, „Видиш, да сам коња уморио, "До тебе је мене оправио, "И ево ти посл'о обиљежје, „Да му пошљеш вранца од мегдана, „Не бил своју избавио главу." 80 85 90 95 100 105 Превари се љуба Комненова, То зачуо Комнен у планини, И ума се јаду осјетио, Пак се ману тића соколића, Нађе јадну госпу кукајући: 110 115 120 125 130 „Што је, љубо, да од Бога нађеш ? „Јесу л жива два близанца сина ?" 135 Онда њему љуба говорила: „О Комнене, жив' те Бог убио! „Јесу живи, не били ти живи! "Јесам ли те свагда сјетовала, ,,Да свакије не наимаш слуга? „А ти најми пашу Сеидима, „Превари нас, одведе нам вранца; Што ћеш саде, јадна твоја мајка ?” Онда јој је Комнен говорио: ,, 140 „Муч’, не бој се, драга моја љубо! 145 "Јел остала сива бедевија, „Што је нашег ождрјебила вранца „Остала је, ујели је вуци! „Али вранца стигнути не можеш, „Далеко је душман одмакао. Узја Комнен сиву бедевију, ?” - 150 Насред га је горе сустигао; 155 Стаде вранац, макнути се не ће. 160 99 165 Бије њега оштром бакарлијом : „Ајде, вранче, жив' те Бог убио! „Видиш, да сам изгубио главу. Вранац стоји, макнути се не ће. Повикује Комнене војвода: „Стан’дер, пашо, да ти најам платим, „Није право, тако да отидеш." Достиже га, одсјече му главу, И поврати вранца од мегдана, Оде двору и здраво и мирно. 170 78. Болани Дојчин. Разбоље се војвода Дојчине པ་ 10 15 20 25 |