„Оставити саморану мајку." 30 35 40 45 50 55 „Да ми није умријети с миром." Проговара Јелица ђевојка: 99 О мој брате, болестан Дојчине! „Нису твоји двори прокапали, „Но су сузе Јелице сестрице." Тад' говори билестан Дојчине: „Што је селе, ако Бога знадеш! „Ал' је вама љеба нестануло? „Али љеба, ал' црвена вина? „Али злата, ал' бијела платна, „Немаш чиме на ђерђефу вести, „Немаш чиме, ал' немаш по чему?" Проговара Јелица ђевојка: 99 99 О мој брате, болани Дојчине! „Доста имам љеба бијелога, , „А још више вина црвенога; 9: 60 65 70 75 80 85 90 ,, „И по кондир жежене ракије, „И по двадест жутијех дуката, „И по једну лијепу ђевојку, „Ја ђевојку, ја невјесту младу; „Сав је Солун порез изредио, „Редак дође на твоје дворове: „Ти не имаш брата никаквога, „Да саставља порез Арапину, „Но смо јадне саме састављале, „И ми јесмо порез саставиле, "Ал' га нико однијети нема, „Јер га Арап приватити не ће „Без Јелице баш твоје сестрице ; „А чу ли ме, болестан Дојчине, „Ја не могу љубит Арапина, „Чу ли брате, за живота твога." Таде рече болани Дојчине : „Хеј Солуне, огњем сагорео! „Бе у тебе не има јунака, „Да изиђе Арапу на мејдан, „Но ми не би умријети с миром." Па дозива љубу Анђелију: „Анђелија, моја вјерна љубо! "Јел' ми јоште у животу доро?". 95 100 105 110 115 120 99 „Те га води моме побратиму, 125 130 135 140 „Кад се врати, да ти потков плати.’ Проговара налбантине Перо: „Анђелија, моја снахо мила! „Ја не кујем коње вересијом; 145 150 Вели њојзи болани Дојчине: 155 165 170 „Да их љуби, док му потков платиш; 160 „Ја не могу налбанте љубити, „Та, Дојчине, за живота твога." Кад то чуо болестан Дојчине, Он говори вијерници љуби: „Анђелија, моја вјерна љубо! „Оседлај ми дора дебелога, "Изнеси ми копље убојито.” Па дозивље сестрицу Јелицу : ,0 Јелица, моја мила сејо! „Донеси ми једну крпу платна, „Утегни ме, селе, од бедара, „Од бедара до витих ребара, „Да се моје кости не размину, „Не размину кости мимо кости. Хитро су га обје послушале : Љуба седла дебела дората, И износи копље убојито; А сеја је доносила платно, Утегоше болана Дојчина Од бедара до витих ребара, Припасаше сабљу Аламанку, Приведоше дора од мејдана, 175 180 |