Page images
PDF
EPUB

185

190

[ocr errors]

195

Турише га дору на рамена, Додаше му копље убојито; Познаде га доро од мејдана, Па му оде силан поиграват”. Окрену га Дојчин низ чаршију; Колико му силан подиграва, Из калдрме искаче камење. Ал' говоре Солунски трговци: Вала Богу! вала јединоме! „Од како је Дојчин преминуо, „Није бољи јунак пройшао Кроз Солуна града бијелога, „Ни бољега коња пројахао.” Оде Дојчин у поље широко Ка шатору црна Арапина. Кад га виђе црни Арапине, Од страха је на ноге скочио, Па говори црни Арапине: „Ој Дојчине, да те Бог убије ! „Јоште ли си, море, у животу ? „Ходи, јолдаш, да пијемо вино, „А проћи се кавге и ђавола, „Паба тебе порез од Солуна.” Ал' говори болани Дојчине: „Изић курво, црни Арапине! „Изиђи ми на мејдан јуначки, „Да јуначки мејдан дијелимо, „А ласно је пити рујно вино И љубити Солунске ћевојке.” Вели њему црни Арапине : „Богом брате, војвода Дојчине!

200

205

99

210

„Ти се прођи кавге и ђавола, „Но одјаши, да пијемо вино, 215 „Џаба тебе порез од Солуна, И џаба ти Солунске ћевојке; „Кунем ти се Богом истинијем, „Да ти овђе никад доћи не ћу.” Кад то виђе болестан Дојчине, 220 Те му Арап изиһи не смије, Он нагони дебела дорина На његова бијела шатора, На копљу му шатор претурио. Кад да видиш чуда под шатором! 225 Под шатором триест ћевојака, Међу њима црни Арапине. Ја кад виђе црни Арапине, Бе га с Дојчин оканити не һе, Он се вати вранцу на рамена,

230 А у руку копље убојито; Изиђоше у поље широко, Наљутише коње од мејдана. Проговара болесан Дојчине: „Удри курво, црни Арапине, 235 „Удри прије, да ти жао није." Баци копље црни Арапине, Да удари болесна Дојчина, Ал' се доро боју научио, Клече доро до зелене траве,

240 Високо га копље претурило, Те удара у земљицу црну, Пола копља у земљу нагнао, А пола се одломило било,

Кад то виђе црни Арапине,

245 Плећи даде бијежати стаде, Право бјежи к бијелу Солуну, А за њиме болани Дојчине. Таман Арап на врата Солунска, А стиже га болани Дојчине,

250 Па потеже копље убојито, Прикова га Солуну за врата, Па повади сабљу Аламанку, Те Арапу одсијече главу, Па на сабљи главу дохитио ,

255 Арапове очи извадио, Очи зави у танка јаглука, Баци главу у зелену траву. Па он оде тамо уз чаршију, Кад је био побратиму своме,

260 Побратиму Петру налбантину, Он дозивље свога побратима: „Изић', побро, да ти потков платим, „Што си мене коња потковао, „Потковао вересијом дора.”

265 Проговара Перо Налбантине: „Побратиме, болани Дојчине! „Нијесам ти дора потковао: „Ја се, брате, мало нашалио, „Анђелија љута и проклета,

270 „Она плану, како ватра жива, „Па одведе некована дора.” Њему вели болесан Дојчине: „Изић'амо, да ти потков платим. Он изиђе пред свога дућана, 275

99

[ocr errors]

Ману сабљом болани Дојчине,
Налбантину одснјече главу,
Па на сабљи главу дохитио,
Извадио очи налбантину,
Очи зави у јаглука танка,

280
Главу баци на мермер-чаршију,
Право оде двору бијеломе,
Пред двором је дора одсједнуо,
Па он сједе на меку ложницу,
Па извади очи Арапове,

285 Те их баци својој милој сеји: „Ето, селе, очи Арапове, „Нека знадеш, да их љубит” не ћеш, „Селе моја, за живота мога.” Па извади очи налбантове,

290 Те их даје љуби Анђелији: „Нај ти, Анђо, очи налбантове, - „Нека знадеш, да их љубит” не ћеш, „Љубо моја, за живота мога.” То из усти, а душу испусти.

295

79.

Женидба Бурђа Смедеревца.
Кад се жени Смедеревац Буро,
На далеко запроси ђевојку,
У лијепу граду Дубровнику,
У онога краља Мијаила,
По имену Јерину ћевојку.
Буро проси, краље му је даје.
Док испроси лијепу ћевојку,

5

10

15

20

Строши Буро три товара блага,
Док дарива свасти и пунице,
Он

потроши хиљаду дуката.
Када стаде свадбу уговарат",
Онда краље говорио Буру:
„Чујеш мене, Смедеревче Буро!
„Када дођеш Смедереву твоме,
Те ти станеш купити сватове,
„Ти не зови Срба у сватове,
„Јер су Срби тешке пијанице,
„А у кавзи љуте кавгације,
„Опиће се, заметнуће кавгу,
„Не hеш кавзи цевап учинити,
„А камо ли одвести ћевојку;
„Већ ти зови Грке и Бугаре,
„Купи свата, колико ти драго,
„По ћевојку, кад је тебе драго.”
Кад то зачу Смедеревац Буро,
Опрема се двору бијеломе,
Па он оде Смедереву граду,
У путу га ситна књига стиже
Од Јерине лијепе ћевојке:
„Чујеш мене, Смедеревче Туро!
„Кад ти дођеш б'јелу Смедереву,
Те ти станеш купити сватове,
„Ти не слушај старца баба мога:
„Ти не здви Грка ни Бугара,
„Не ћеш изић” ни изнијет” главе
Из нашега града Дубровника,
„Ја некмоли извести ћевојке;
Веће зови Србе у сватове :

25

30

35

« PreviousContinue »