Page images
PDF
EPUB

Кад то зачу Старина Новаче,
Он погледа на Груицу свога,
А Груица не шће ни на кога,
Веће скочи на ноге лагуне,
Па он оде уз бијелу кулу,
Кад изиђе на кулу танану,
Срете њега двоје Латинчади
С двије оштре сабље у рукама,
На Груицу јуриш учинише,
Паде Грујо по земљици црној,
Ману руком и мачем зеленим,
Од двојице начини четири,
Па он пође низ бијелу кулу,
Јави му се Јерина ђевојка:
„Стани мало, дијете Груица!"
Па му баци јабуку од злата:
„Нај то тебе, дијете Груица:
"Ако тебе до невоље буде,
„Нека знадеш, ђе Јерина сједи."
Сиђе Грујо Старини Новаку
И донесе главе од Латина.
Истом Грујо сједе за трпезу,
А повика с бедена Латинче:
„Чујеш куме, Старина Новаче!
„Ето доље под бијелом кулом,
„Ту имају три коња витеза,
„У садлима до три бојна копља,
„Врхови им небу окренути,
„Да прескочиш три коња витеза,
„Па да водиш Јерину ђевојку."
Кад то зачу Старина Новаче,

195

200

205

210

215

220

Он погледа Краљевића Марка,
Марко гледа од Сибиња Јанка
Јанко гледа Рељу Бошњанина,
Реља скочи на ноге лагуне,
Па он оде под бијелу кулу,
И прескочи три коња витеза
И на њима до три копља бојна,
Па потеже сабљу оковану,
Око коња дванаест катана,
Све дванаест Реља погубио,
Па узима три коња витеза,
Одведе их Старини Новаку.
Истом Реља сједе за трпезу,
Али виче с бедена Латинче:
„Хајде куме, Старина Новаче!

,,

Те стријељај на кули јабуку.”
Гледа Новак војводу Милоша,
Милош скочи на ноге лагуне,
Узе стр'јелу за златну тетиву,
Устријели на кули јабуку,
Па донесе Старини Новаку.
Ражљути се Краљевићу Марко,
Па говори Старини Новаку:
„Да ја знадем, ђе сједи Јерина,
„Ја их не бих више ни молио.”
Вели њему дијете Груица:

„Хајде за мном, Краљевићу Марко,

225

30

235

240

245

250

„Виђео сам, ђе сједи Јерина.”

Сведоше је низ танану кулу,

255

Изиђоше на кулу танану,
И нађоше Јерину ђевојку,

Ал повика с бедена Латинче :
„Чујеш куме, Старина Новаче!
„Пред вама је сада затворено
„Седамдесет и седам капија.”
Проговори Краљевићу Марко:
„Дај ми, Грујо, Шарца од мејдана,
„На њему су кључи од капија."
Грујо њему доведе Шарина;
Кад се Марко довати Шарина,
Па потеже тешку топузину,
Колико се Марко ражљутио,
Како врата која удараше,
На четири поле одлијећу,
Док он дође на градску капију,
Тврда бјеше, да је Бог убије!
Кад удара тешком топузином,
Сва се љуља из темеља кула,
И просу се из куле камење;
Ал повика Дубровачки краљу
(На кули се оној догодио):
„Немој више ударати, Марко.”
Па долеће и донесе кључе,
И отвори од капије врата.

Стаде Марко капији на врата,
Броји својих хиљаду сватова,
Сватови му на број изиђоше.
Онда рече Краљевићу Марко:
„Ходи амо, пријатељу краљу,
„Ходи краљу, да се дарујемо,
„Дарујемо, и да сʼ опростимо,
„Што је који учинио квара."

260

265

270

275

280

285

Дође њему Дубровачки краљу,
Он мишљаше и очекиваше,
Да ће њега даривати Марко;
Ману Марко топузином тешком,
Мртав краље паде на капију,
А отиде хиљада сватова,
Прав одоше Смедереву граду,
Кад су дошли граду Смедереву,
Лијепо их Ђуро дочекао,
И држа их петнаест данака;
Оде Ђуро с Јерином на кулу,
А остали сваки двору своме.

80.

Ђурђева Јерина.

Пошетала Ђурђева Јерина
Испод града б'јела Смедерева
Покрај воде тихога Дунава,
А за њоме Гргуревић Максо,
За Максимом мајка Максимова.
Бесједила Бурђева Јерина:
„Мој унуче, нејачак Максиме!
„Би ли мене нешто сјетовао ?
„Ја имадем шћерцу мљезиницу,
„Троји су је просци запросили:
„Једно проси Вилип Маџарине,
„Од Маџарске од земље богате;
„Друго проси од Москова краљу;
„Треће проси цар Отмановићу
„Од Стамбола града Цариграда;

[blocks in formation]

„Сјетуј мдијетеене, Максиме,
„Ком ћу просцу моју ћерку дати ?"
Бесједи јој дијете Максиме:

[ocr errors]

„Ја ћу тебе, бако, сјетовати : "Ако хоћеш мене послушати, „Подај ћерку Вилипу Маџару, „Те ће она бити у богату; "Ако не даш ћерку за Маџара, „А ти подај од Московске краљу, „Кад будемо с краљем пријатељи, „Москови су од боја јунаци, „Могу нама помоћ војевати;. „Ако ли је дадеш за Турчина, „Турчин хоће земљу од мираза, "Хоће земљу, хоће и градове." Кад то зачу Ђурђева Јерина, Максима је руком ударила, Удари га руком по образу, Како га је лако ударила, Ударила по бијелу лицу, Четири му помјерила зуба, Максим паде у траву зелену, Свега г црна крвца обалила, Крвцу пљује, а тихо бесједи: „Бог тубио, моја стара бако!

20

25

30

35

40

„Куд је дала, уз’о час је дала!

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]
« PreviousContinue »