Page images
PDF
EPUB

81.

Смрш војводе Ка и це.

Подиже се господине краљу
Од прекрасне од Mahедоније
Из питома места Смедерева
Од својега двора честитога,
с собом води дванаест војвода; 5
Подиже се итар лов. ловити.
На Ковину Дунав пребродио,
Па се мани Влашке земље равне,
Док с доити Вршачке планине,
Лов мовио Вршачком планином, 10
Лов ловио летњи дан до подне.
Тако краљу Бог и срећа дала,
Те од лова ништа не улови:
Ни јелена, ни кошуте брзе,
Нити каква од ситна звериња.

15 Добар краља кобак сукобио , Сукоби га војвода Сибињска, с собом води три стотин” Мадара И. шездесет деце Каравлаа ; Краљ му Божју помоћ називао: 20 „Божја помоћ, војводо Сибињска!” Војвода му боље одазива: „Здраво, краљу од Маћедоније! „Златна круно под небом на земљи, „Јасна звездю на Mahедонији! 25 „Звао би те, да се напијемо, „Немам овде вина ни ракије,

30

[ocr errors]

35

10

[ocr errors]

„А да си ме затекао, краљу,
„Код Немеша бана Вршачкога,
Може бити, да би се напили ;
„Већ сам с децом игру заметнуо,
„Оди, краљу, да се пойграмо. ”
Ал' беседи господине краљу:
„Брате Јанко, будаласта главо!
За нас није вика, ни скакање,
„Већ је за нас вино и ракија,
И господство, да господујемо,
„Мудра памет, да паметујемо;
У мен има и млађи војвода,
„Који би се ради поиграти,

Своме краљу образ осветлати."
Распе краљу свилена шатора,
Зелен шатор од зелене свиле,
На њем златни дванаест крстова,
Тринаеста јабука од злата,
У њој сјаји бесцен камен драги;
Под шатором седе пити вино,
Посађује до десна колена
Елчи-башу Дојчетића Вука,
Па до Вука Бошка Рајчевића,
ІІа Стојана Степојева сина,
Па до њега Јовицу Ресавца,
Кучајинска бојна копљеника
Од Ресаве лепе воде ладне;
Па до њега Големовић-Буру,
Па до Буре Орловића Павла,
Па до Павла Радо-бег-Мијајла,
До Мијајла Грчића Манојла,

45

50

55

60

65

70

До Манојла Шајновић-Дамњана,
До Дамњана Облачића Рада,
А до Рада Каицу Радоњу;
Каицом је совру зачелио
Спроћ” честитог лица краљевога.
Каква ј' красна Каица војводо !
У каквом ми господском оделу!
На плећи му зелена долама
Од кадиве, извезена златом,
На долами токе сува злата,
А покрај њи тридесет Спутаца,
Свако му је од по литре злата,
А под грлом литра и по злата,
Које му се на бурму одвија,
Те војвода њиме пије вино;
На војводи чизме и чакшире,
Чизме су му сребром потковане,
А чакшире од плаве кадиве;
По долами коласта аздија,
Сва од сребра и од чиста злата;
На војводи калпак свиле беле,
За калпаком од сребра челенка,
оњој златни триста трепетљика,
Свака ваља два дуката златна,
У челенки два камена драга,
Војводи се види путовати,
Кроз крајину водити војводе,
У по ноћи, кано и у подне;
Око врата колајна од злата,
За појасом две убојне стреле;
Висов јунак, танак у појасу,

75

80

85

Бела лица, црни наусница,

90 Црн му перчин појас премашио; Преко крила гола сабља бритка, Преко голе сабље пије вино; Покрај чизме буздован позлаћен. Кад се трипут обредише вином, 95 Каица ти на ноге устаде, Па се своме он поклања краљу: Краљу Ђурђу, родитељу красни! „Пусти мене међ” Мацаре, бабо! „Да се мало поиграм с Маџари.”

100 А краљ Ђурађ заче беседити: „0 Каица, моје чедо драго! „Мој пернати од сунавца штите! . „Дико моја свагда на дивану! Сабљо бритка свагда на мејдану! 105 „А крепости међу војводама! „Пустићу те међ? Мацаре, сине! „Ал', тако ти улеве од краља ! И тако ти леба царевога!

Немој, сине, заметати кавге; 110 „Нас је мало, а млого Маџара: „Што нас има ? дванаест војвода, „Није шала три стотин” Мадара „И шездесет деце Каравлаа!”. Ал' Каица беседио краљу:

115 „Краљу Ђурђу, родитељу красни! „Не bу, бабо, заметати кавге „А тако ми улеве краљеве! „И тако ми леба царевога!” Краль га не сме отправити сама,

120

125

130

135

Већ шњим посла Облачића Рада;
Обе љуте змије од крајине.
Војводе се међ” Мацаре шећу,
A Мапари игру започеше,
Прву игру, трка пешачкога;
Кад потрча Облачићу Раде,
Он натрча три стотин” Маџара
и шездесет деце Каравлаа,
Маџар-Јанка од Ердем-крајине.
A Маџари игру започеше,
Другу игру, кола Маџарскога;
Кад заигра Каица Радоња,
Он надигра три стотин Маџара
и шездесет деце Каравмаа,
Маџар-Јанка од Ердем-крајине.
A Манари игру започеше,
Трећу игру, скока јуначкога;
А кад скочи Облачићу Раде,
Оң натскочи три стотин Маџара
и шездесет деце Каравмаа,
Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
A Мадари игру започеше,
Започеше камена с: рамена;
Камень дође Каици војводи,
Кад се баци Каица војвода,
Он надбаци три стотин” Маџара
и шездесет деце Каравлаа,
Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
Ал' беседи војвода Сибињска :
„Мили Боже, да луда на ура!
„Што би снаге, камену предаде.

140

145

150

« PreviousContinue »