Page images
PDF
EPUB

Кад Каица разумео речи,
Он отима камен од Мацара,
Да белегу своју посведочи 1);
Кад се баци Каица војвода,

155
Од белега даље одбацио.
Расрди се војвода Сибињска,
Па припаса сабљу оковану,
Па се краљу под шатора шеће:
„Краљу Бурђу од Маћедоније! 160
„Оди краљу, да се променимо:
„Дај ти мени дванаест војвода,
„Голе , босе, у кошуљи танкој,
„Ја ћу теби три стотин” Мадара
„Све на коньма под оружјем светлим, 165
„И даћу ти шесет Каравмаа,
и даћу ти на сваку годину
„За живота три товара блага.”
Славан Ђурађ заче беседити:
„Брате Јанко, будаласта главо ! 170
„Јеси а” чуо, да ли запамтио:
„Да је била проја за шеницу ?
„Да ли Марар за Mahедонију ?
„Да ли Србин за Ердељ- крајину ?
Не дам саме Каице војводе

175 „За четири на крајини бана: „За Немеша бана Вршачкога, „За Гецију бана Тителскога,

61) и сад кад се момци бацају камена ваља биљегу своју

посвједочиши, т. ј. по други пут бацити дoнде , иначе се не бројн.

180

185

190

„За Иштвана бана Сланкаменска
„И за Петра бана Варадинског,
„Све од Вршца па до Варадина,
„За - сву земљу. и четири бана;
„За то не дам војводе Канце,
„А камо ли остали војвода !"
Расрди се војвода Сибињска,
Па ишета пред шатора свил'на,
Па дозива војводу Каницу:
„Од' јуначе, да с надстрељујемо !
Да бијемо нишан за облаком.”
Гди је Мацар оком погледао,
Ту Каица стрелом ударио,
Зла Канци срећа приступила,
Те не гледа стреле у Мадара,
Већ он гледа нишан за облаком:
Запе стреле од Сибиња Јанко,

устрели војводу Каицу
На зло место баш под сису леву,
Токе разби, срце му расече,
Земљи паде војвода Каица,
Врисну јунак, као соко сиви :
„Краљу Бурђу, родитељу красни!
Уби мене Мацар изненада
„Брез јуначког мога огледања
„Моје сабље и деснице руке !"
Скочи краљу на ноге лагане,
Па Каицу узима на крило,
Па Каицу и грми и љуби :
„Мој пернати од сунашца штите!
„Дико моја свагда на дивану!

195

200

205

[ocr errors]

„Бритка сабљо свагда на мејлану! 210 „А крепости међу војводама ! Можеш ли ми преболети, сине ? Да те баба на лекаре даде ?”. A Каица једва изговара: „Краљу Ђурђу, родитељу красни !

25 „Ја ти, бабо, преболети не ћу; „Јер су стреле пусте отроване, На змијину једу накаљене; „Ако можеш, освети ме, бабо!» . То изрече, па се с душом раста

220 Краљ закука, кано кукавица : „J'о Каица, мој соколе сиви ! „Ал' ти баби крила одломише „И обадва ока извадише! Како ће те пребомети баба? 225 „На Бељацу оставити сама , „Да ми чуваш брез промене стражу ?” Па погледа оком на војводе, А војводе један на другога, Пla се добри доитише коња,

230 Бојна копља земљи положише, За бритке се сабље превaтише, Међ” Мацаре јуриш учинише, Погнаше се по пољу Бељацу. Да је коме стати погледати,

235 Шта војводе од Маџара раде! Тако краљу Бог и срећа даде, Од војвода нико не погибе Разма главом Каица Радоња; Од Маџара нико не остане

240

[ocr errors]

245

250

Разма главом од Сибиња Јанко,
и он бежи Вршцу на крајини.
А војводе, браћа милостива,
Са сабљама сандук отесаше,
Саранише војводу Каицу,
Чело главе копље ударише,
На копље му сокола метнуше,
За копље му коња привезаше,
По гробу му оружје простреше ;
Од Маџара унку начинише,
Обградише гроба Кайчина,
Да Маџари к њему не долазе,
Да му мртву не претресу тело.
Кука краљу, кано кукавица:
„J'о Каица, моје чедо драго!
„Дико моја свагда на дивану !
Сабљо бритка свагда на мејдану!
И крепости међу војводама!
„Сува злата Смедеревски кључи!
Десно крило од Српске крајине !-
„Како ће те преболети баба!
Како ће те оставити сама ,
Да ми чуваш на Бељацу стражу
„Брез промене докле је крајине !"

255

260

[ocr errors]

32.

Женидба Тодора од Сшала .

Седе Тодор за вечеру с мајком
У Сталаћу граду: бијеломе
У својему двору господскоме,

5

10

[ocr errors]

15

[ocr errors]

Вечерају, пију вино ладно ; Стаде мати сузе просипати, Своме сину поче беседити : „0 Тодоре, моје чедо драго! „Већ сам, сине, врло остарила, „Остарила и онемоћала, „Не могу ти пословати, сине, „Ни по белу двору посртати, „Нити твоје - госте приватати, „Већ просинај ризницу и благо, Те ти проси госпођу девојку, „Тебе љубу, а мене одмену, „Нека ради по господску двору. Тодор мучи, ништа не беседи, Повечера и напи се вина, Па устаде на ноге јуначке, Па се часну крсту прекрстио , Поменуо оца Николаја И недељу и васкрсеније и велико часно ванђелије, Па ужеже рзан јасну свећу, Те одшета Коњма уахаре, и изведе ђогу бабајина, Трипут га је зоби назобио, и трипут га напојио вина, Оседла га седлом Цароградским, А заузда уздом сератлијнском; ІІа на себе руо измењује, Све убаво руо крајишњичко, А на главу капу и скувију, За скувију позлаћено перје,

20

25

30

« PreviousContinue »