Page images
PDF
EPUB

35

40

45

Јесте у дну сребром заливено,
А по среди преплетено златом,
А по връу кићено бисером;
Па припаса сабљу бабајину,
А уседе коња бабајина,
Отиште се низ воду Мораву,
Први су га петли запевали
Код убава места Пожаревца,
А јарко га огрејало сунце
Код малена села Дубровице
На Дунаву лепој води ладној,
Ал' на води тридест девојака,
Те девојке бело платно беле,
и мед њима сестра Николина,
Мила сеја Мартолоз-Николе;
Јерина је јесте испросила
За Томаша браца рођенога,
Прстен дала и јабуку златну,
Поарчила дван'ест товар” блага;
На девојки господско одело :
На њојзи су кафтани од злата,
А на глави три венца бисерна
Три бисерна, четврти од злата,
Око грла три дробна фердана,
Два од злата, трећи од бисера;
Па девојка за Ђерђевом везе,
Златом везе све по чистој свили.
њима Тодор вишња Бога назва:
„Божја в' помоћ, бељаре девојке !
„о девојке, тако срећу стекле !
Тако вам се убелило платно!

50

55

60

65

[ocr errors]

70

75

„Душо моја, на дар га делиле !
„Кажите ми друма Смедеревска ??
Све девојке земљи погледаше,
Не погледа сестра Николина,
Већ побаци и Ђерђев и злато,
Па ишета на друм пред јунака :
Ето, јунак 5?), друма Смедеревска.
Абеседи Тодор Поморавац:
„Душо моја! госпођо девојко!
„Додајде ми мало воде ладне,
„Да с напијем трудан и уморан
„Из далеке земље путујући.
Узе кондир госпођа девојка,
Па загрте кафтанима скуте,
Па загази у воду Мораву,
Те завати воде у кондиру,
Те јунаку на коњу додаје.
Јунак воде ни гледати не ће,
Мимо кондир довaти девојку,
Подиже је за се на ђогата ,
Па је трипут опаса појасом,
А четврти од сабље кајасом;
Шњом се ману преко поља равна ,
Како звезда преко ведра неба;
Сунце седе, стиже двору своме,
Те господу свате сакупио ,
Имилога окумио кума;
у: поноћи нагна свештеника,
Те се . јунак венча са девојком.

80

85

90

52) Јунак мјесто јуначе ! Ово је за невољу ради стиха.

Кад у јутру бели дан cвaнyo ,

95 Глас допаде Јерини госпођи: „0 Јерина, луда женска главо! „Залуди си снау испросила И толико потрошила благо „Кад си лудо рока оставила

100 „Од године опет до. године: „Одведе је Тодор од Сталаћа.” Кад то чула Јерина госпођа, Оде брже на дивана Ђурђу: Славни Бурђу, Српска круно златна! 105 „Ти не држиш , код себе војводе, „Веће држиш Турке јаничаре, „Војводе ти, ка” и јаничари, „Те отимљу под сиље девојке „Испрошене и прстеноване :

1110 „Слушај чуда: Тодор Поморавац „Одвео ми енау испрощену „Испрощену и прстеновану!" Насмеја се Бурађ на дивану : „Ohе Бог ме мој витез Тодоре!

115 „Ал' му врло требује девојка. Ал' не може славан деснот Бурђу Својој госпи атар да поквари, Већ погледа по дивану редом: „0 војводе, моји соколови !

120 „Витезови, моја десна крила ! „Јели мајка родила јунака, „Ил' сестрица браца одржала и мушкијем опасала пасом, „Да отиде до Сталаћа града,

125

2

„Да доведе везана Тодора?»
Све војводе земљи погледаше,
Добро знаду Тодор-Поморавца,
Лако маше, ал' удара тешко,
Гди удари, мелем не требује; 130
Ал' не гледе четири војводе,
Што су скоро приступиле Ђурђу,
Још Тодора ни видили нису,
А камо л' му на бој изодили;
Приступише славноме деспоту,

135 Целују га у скут и у руку : „Прости 'Бурђу, Српска круно златна! „Ми йдемо до Сталаћа града, „Довешћемо везана Тодара.” Онда Бурађ поче беседити:

140 „Ид'те децо, пошли у добри час! „Ал' чујете, моја децо драга! „Ко се гoди на Тодора Фали, Срамотан је сваки се враћао : „Ја се бојим, моја децо драга,

145 и ви ћете срамотни се вратит', „Мене ћете ви осрамотити.” Не слушају четири војводе, Уседоше коње витезове, иодоше до Сталаћа града.

150 Кад дођоше Тодору пред дворе, Ал' у двору игра и попевка, А невеста стоји код девера; А војводе с коња не сjayју, Већ Тодора пред дворе зазивљу.

155 Упадоше Тодорове слуге:

„На милости, Тодор-господару! „Пред двором ти краљеве војводе, „Они тебе пред дворе зазивљу.” Уста Тодор на ноге јуначке, 160 У десницу узе купу вина, Купу вина од дванаест ока, А у леву шестопер позлаћен, Па изиђе пред господске дворе, Па беседи Тодор Поморавац: 165 „Браћо моја, добро сте ми дошли! „Од'те у двор, вино да пијемо, „Ја се женим те чиним весеље. Ал' војводе не гледају вина, Већ Тодора бију буздованом, 170 Намирише тридест буздована ; Кад јунака доболело беше и јуначко плеће утрнуло, Баци Тодор и кондир и вино, Па и стаде бити буздованом,

175 А како и лако ударане, Из бојни и седал” изметаше, Са добријем коњма растављаше, А са црном земљом састављаше, Па :бијене, опет натерао ,

180 Те бијени коње уседоше, и попише једну купу вина, Купу вина од дванаест ока; Па и Тодор испратио лено : „Ид'те, браћо, пошли у добри час! 185 „Поздрав'те се Јерини и Ђурђу, „Како сам вас дочекао лепо,

« PreviousContinue »