Page images
PDF
EPUB

А још лепше, браћо, испратио.” Па се мајки у дворе поврати: „Сандафија, моја мила мајко ! 190 „Светуј мене, моја слатка рано! „Куд ћу саде, на коју ли страну ? „Ако ћ” ићи Смедереву славну, „Оће мене Ђурађ обесити; „Ако ћ' ићи цару у Цариград,

195 „Назваћу се царен нови пребег.” А девојка слуша од девера, Пак се млада пусти од девера , Пак Тодора привати за руку: „о Тодоре, драги господару! 200 „Зазор ми је у те погледати, А камо ли с тобом беседити, „Бит' не може, ваља беседити: „Ти не иди славну Смедереву, „Нит' ти иди месту Цариграду, 205 „Одброј мене дван'ест товар” блага, и дај мене Србље витезове, „Седамдесет бојнокопљаника, „Копљаника, избрани јунака, „Ја ћу сама ићи Смедереву,

210 „Да Јерини за'ви арач вратим; „А тако ми добре среће моје! „Невере ти учинити не ћу.” Онда уста Тодор Поморавац, Те отвори на ризници врата,

215 и одброји дван'ест товар блага, и даде јој Србље витезове, Да госпођи заФаита нема

[ocr errors]

220

225

230

Путујући сама Смедереву;
Оде шњима граду Смедереву.
Кад је била граду на погледу,
Далеко је Јерина видела
Са чардака са бијеле куле,
Чим је вид'ла, тим је и познала,
и на њу се гротом насмејала:
Благо мене, ето снае моје!
„Невере ми учинила није,
„Венчаһу је за браца Томаша.”
Поклања се љуба Тодорова :
„0 Јерина, несуђена за'во!
Не могу се по двапут венчати
„За живота господара мога.”
То не слуша Јерина госпођа,
Већ под сиљем окумила кума,
и под сиљем нагна свештенике,
Те венчала браца и снашицу.
А кад дошла она новца тамна,
Те сведоше двоје младенаца,
Кад Томаша санак преварио,
Трже ноже љуба Тодорова,
Те заклала браца Јеринина.
Кад у јутру бео дан освану,
Подранила госпођа Јерина,
Те отишла у нову ал-башчу,
и набрала цвећа свакојака,
Да пробуди браца и снашицу;
Кад ђердеку отворила врата,
Сва ложница у крви огрезла,
А братац јој у крви лежаше,

235

240

245

[ocr errors]
[ocr errors]

Невеста му стоји чело главе,

250 У руку јој ножеви крвави. Кад то виде Јерина госпођа, Уд'ри лицем о земљицу чарну, А запишта, као змија љута : За што, снао? да од Бога нађеш! 255 „За што си ми браца уморила ? „Да ниј” ово Јерина госпођа! Ни ти не ћеш по свету одити. Повикаше Србљи витезови, Седамдесет бојнокопљаника:

260 „Остани се, Јерина госпођо ! Од невесте љубе Тодорове, „Од невесте , од наше госпође! „Да нис” ово Србљи витезови! „Ни ти не ћеш по свету одити.” 265 Онда оде Јерина госпођа, Оде брже на дивана Ђурђу: Славни Ђурђу, Српска круно златна! Снаа ми је невер” учинила , Заклала ми браца у ложници.

270 Тад' јој стаде Ђурађ беседити: „О Јерина, луда женска главо ! „Шта с тражила, још си мало нашла ; „А нисам ли тебе беседио: Остани се, Јерина госпођа,

275 „Од невесте љубе Тодорове ?»» Она свога браца изгубила, Свога браца саранила лепо, Са снаом се лепо помирила,

[ocr errors]

280

и сав јој је арач поклонила, Те невеста оде двору своме.

83.

5

10

облак Радосав. Поранио Облак Радосаве Низ широко поље Годоминско, Кад је био насред Годомина , Сретоше га дв’је госпође младе: Једно љуба Бијелић-војводе, А друго је Златокосић-Павла; Носе младе двоје ћеце лудо. Кад сретоше Бурђеву војводу, оскуту му обискоше младе, Љубе Рада у скут и у руку, Па одоше смјерно говорити: Богом куме, Облак Радосаве! „Богом куме и светим Јованом! „Крсти нама двоје ћеце лудо, „Па ти иди Смедереву граду, Тамо су ни наши господари: „Бијелићу и Златокосићу, Утавници госпође Јерине, „Па их хоће младе да погуби; „Но се моли госпођи Јерини, „Нек их пусти из тавнице клете." Ал' говори облак Радосаве : „Чујете ме, двије моје куме! „Ви узмите двоје ћеце чудо, „Па идите двору бијеломе,

[ocr errors]

15

20

25

40

„А ја одох Смедереву граду
„Молити се Ђурђу и Јерини,
Нека пусте ваше господаре
„Из тавнице, да је Бог убије!"
То изрече, оде Смедереву,

30 А кад дође ка Ђурђевој кули, Али сједи Смедеревац Ђурђе, Ево сједи пред бијелом кулом, и са шњиме Тодор од Сталаћа и Појезда од Голупца града;

35 Они пију црвенику вино ; Но кад дође облак Радосаве, А он њима Божју помоћ даде, Па срдито оде говорити: „Господару, Смедеревац-Бурђе! „Јазук тебе и господству твоме, „Што с Јерини, Ђурђе, допустио, „Те погуби толике војводе „И поломи крила од крајине! „Но ти с молим, драги господару! 45 Поклони ми двије војеводе: „Бијелића и Златокосића, Те их нусти са дна из тавнице. Ал' му вели Смедеревац Бурђе: „Слуго моја, Облачићу Раде!

50 „Иди, слуго, на горња вјешала, „Отишло је тридесет катана, „Одвели су двије војеводе, „Хоће ти их данас објесити; „Но се моли госпођи Јерини, 55 „Не һе л' ти их она поклонити.”

[ocr errors]
[ocr errors]
« PreviousContinue »