? 99 „А још лепше, браћо, испратио. Па се мајки у дворе поврати: „Сандаћија, моја мила мајко! „Светуј мене, моја слатка рано! „Куд ћу саде, на коју ли страну „Акоћ ићи Смедереву славну „Оће мене Ђурађ обесити; „Ако ћ ићи цару у Цариград, „Назваћу се царев нови пребег." А девојка слуша од девера, Пак се млада пусти од девера, Пак Тодора привати за руку: „О Тодоре, драги господару! „Зазор ми је у те погледати, "А камо ли с тобом беседити, „Бит” не може, ваља беседити: „Ти не иди славну Смедереву, „Нитти иди месту Цариграду, „Одброј мене дван'ест товар блага, 99 И дај мене Србље витезове, „Седамдесет бојнокопљаника, „Копљаника, избрани јунака, „Ја ћу сама ићи Смедереву, „Да Јерини за'ви арач вратим; „А тако ми добре среће моје! „Невере ти учинити не ћу.” Онда уста Тодор Поморавац, Те отвори на ризници врата, И одброји дван'ест товар блага, И даде јој Србље витезове, Да госпођи зафаита нема 190 195 200 205 210 215 Путујући сама Смедереву; Чим је видела, тим је и познала, 220 225 230 235 240 245 Невеста му стоји чело главе, 250 260 За што, снао? да од Бога нађеш! 255 „За што си ми браца уморила? „Да ниј ово Јерина госпођа! Ни ти не ћеш по свету одити." Повикаше Србљи витезови, Седамдесет бојнокопљаника: Остани се, Јерина госпођо ! „Од невесте љубе Тодорове, „Од невесте, од наше госпође! „Да нисово Србљи витезови! Ни ти не ћеш по свету одити.” Онда оде Јерина госпођа, 99 Оде брже на дивана Ђурђу: 99 99 265 Славни Ђурђу, Српска круно златна! Снаа ми је невер” учинила, Заклала ми браца у ложници. 270 Тад' јој стаде Ђурађ беседити: „О Јерина, луда женска главо ! „Шта с тражила, још си мало нашла ; "А нисам ли тебе беседио: Остани се, Јерина госпођа, 275 И сав јој је арач поклонила, 83. Облак Радосав. Поранио Облак Радосаве 99 „А ја одох Смедереву граду Молити се Ђурђу и Јерини, , Нека пусте ваше господаре „Из тавнице, да је Бог убије!" То изрече, оде Смедереву, А кад дође ка Ђурђевој кули, Али сједи Смедеревац Ђурђе, Ево сједи пред бијелом кулом, И са шњиме Тодор од Сталаћа И Појезда од Голупца града; Они пију црвенику вино; Но кад дође Облак Радосаве, А он њима Божју помоћ даде, Па срдито оде говорити: „Господару, Смедеревац-Ђурђе! „Јазук тебе и господству твоме, Што с' Јерини, Ђурђе, допустио, „Те погуби толике војводе 99 „И поломи крила од крајине! 30 35 40 „Но ти с молим, драги господару! 45 Поклони ми двије војеводе: „Бијелића и Златокосића, Те их пусти са дна из тавнице.’ Ал му вели Смедеревац Ђурђе: „Слуго моја, Облачићу Раде! „Иди, слуго, на горња вјешала, „Отишло је тридесет катана, „Одвели су двије војеводе, "Хоће ти их данас објесити; „Но се моли госпођи Јерини, 39 Не ће л'ти их она поклонити." 99 50 55 |