Page images
PDF
EPUB

60

65

70

Кад то зачу Облачићу Раде, Он окрену. дебела ђогина, Оде брзо на горња вјешала, Те привикну на катане младе: „Не вјешајте двије војеводе, „Мене их је Бурђе поклонио!” То катане једва дочекаше, Пустише му двије војеводе. Ал ето ти Јерине проклете , Шњоме иде дванаест дворкиња, Те јој носе скуте и рукаве: Како кмета на вјешала дође, Та срдито на катане викну: „Шта стојите, те их не вјешате?” А припаде облак Радосаве Молити се госпођи Јерини: „0 госпођо, Ђурђева Јерино! „Поклони ми двије војеводе, Та немој их младе погубити!” Ал' говори госпођа Јерина: „Нос” те ђаво, Облачићу Раде! И тебе ћу сјутра објесити „Са унуком Змај-деспотом Вуком.” Кад то чуо Облачићу Раде, Он потрже троструку камцију, Te удари Ђурђеву Јерину, Колико је лако ударио , Са црном је земљом - саставио; Па он узе двије војеводе, Одведе их двору бијеломе, Угости их у бијелу двору,

75

80

85

Па их здраво дома отпустио,
ибјеше их Раде научио,
Да не држе вјере у Јерини.

90

84.

5

10

С мрш војводе Пријезде. Честе књиге иду за књигама, Од кога ми, коме ли долазе ? Од Мемеда од цара Турскога, А долазе до Сталаћа града, До Пријезде војводе Сталаћка: „0 Пријезда, војводо Сталаћка ! „Пошљи мени до три добра твоја: „Прво добро сабљу навалију, „Која сече дрвље и камење, „Дрво, камеи и студено гвожђе; „Друго добро ждрала коња твога, „Који коњиц може прелетити „Засобице и по два бедена, „Треће добро твоју љубу верну.” Гледи књигу војвода Пријезда, Ону гледи, другу ситну пише: „Цар-Мемеде, Турски господару! „Купи војске, колико ти драго, „Под Сталаћа, кад је теби драго, „Удри Сталаћ, како ти је драго, „Ја ти добра не дам ни једнога; „Ја сам сабљу за себе ковао,

жpдала сам за себе ранио, „A љубу сам за себе довео;

15

20

„А

25

30

35

„Па ти не дам добра ни једнога.”
Диже војску Турски цар Мемеде,
Диже војску, оде под Сталаћа,
Био Сталаћ три године дана,
Нит” му одби дрва ни камена,
Нит' га како може освојити,
Ни пак како може оставити.
Једно јутро у очи недеље
Попела се Пријездина љуба
На бедена малена Сталаћа,
Па с бедена у Мораву гледи,
Ал' Морава мутна испод града,
Па беседи Пријездина љуба:
„0 Пријезда, драги господару!
„Ја се бојим, драги господару,
„Нас ће Турци лагумом дигнути.”
Ал' беседи војвода Пријезда :
„Мучи љубо, муком се замукла !
„Гди ће бити лагум под Моравом ?”
По том дошла та недеља прва
и господа отишла у цркву
и Божју су службу остајали;
Кад господа изишла из цркве,
Тадбеседи војвода Пријезда :
„0 војводе, моја десна крила!
„Крила моја, с вама ћу летити,
„Да ручамо, да се напијемо,
„Да на граду врата отворимо,
„Да на Турке јуриш учинимо,
„Па што нама Бог и срећа даде."
Па Пријезда љубу дозиваше:

40

45

50

60

65

„Иди, љубо, у пивнице доње,
Те донеси вина и ракије.”
Узе Јела два кондира златна,
Па отиде у пивнице доње.
Кад госпођа пред пивницу дошла,
Ал' пивница пуна јаничара,
Пaпyчaмa пију вино ладно
А у здравље Јелице госпође,
С покој душе 53) Пријезде војводе.
Кад то види Јелица госпођа,
Та кондиром окамен удари,
Па потрча у господске дворе:
„Зло ти вино, драги господару!
„Зло ти вино, а гора ракија!
„Пивница ти пуна јаничара,
„Папучама пију вино ладно,
„А за моје здравље намењују,
„А тебека жива сарањују,

Сарањују, за душу ти пију.”
Онда скочи војвода Пријезда,
Те на граду отвори капију,
Па на Турке јуриш учинише,
Те се бише и секоше с Турци
Док погибе шездесет војвода,
њи шездесет, иљаде Турака;
Тад” се врати војвода Пријезда,
Па за собом затвори капију,
Па потрже сабљу навалију,
Ждралу коњу одсијече главу :

70

75

80

53) „С покој душе” је скраћено за из аокој душе.

85

90

95

„Јао ждрале, моје добро драго!
Та нека те Турски цар не јаше!”
Преби бритку сабљу навалију:
„Навалија, моја десно руко!
Та нека те Турски цар не паше!”
Па отиде госпођи у дворе,
Па госпођу привати за руку:
„0 Јелице, госпођо разумна !
„Или волиш са мном погинути,
„Ил” Турчину бити љуба верна


Сузе рони Јелица госпођа:
Волим с тобом часно погинути,
„Нег” љубити на срамоту Турке;
„Не ћу своју веру изгубити
И часнога крста погазити."
Узеше се обоје за руке,
Па одоше на беден Сталаћа,
Па беседи Јелица госпођа:
„0 Пријезда, драги господару!
„Морава нас вода одранила,
„Нек Морава вода и сарани.
Па скочише у воду Мораву.
Цар је Мемед Сталаћ освојио,
Не освоји добра ни једнога.
Буто куне Турски цар Мемеде:
„Град-Сталаћу, да те Бог убије!
„Довео сам три иљаде војске,
„А не водим, него пет стотина.”

100

105

110

« PreviousContinue »