Page images
PDF
EPUB

75

А кад тамо до језера дође,
За собом сe Type обрнуло,
Виђе вранца, а нема ћевојке!
Брзо Мујо припаде Алији,
Али му је душа испанула.
Кад то виђе Мујо Туре младо,
Од појаса ханцар повадио,
Њиме своје срце прекосио.

80

12.

Змија младожења.

5

Стан'те, браћо, да ви чудо кажем:
Ожени се краље од Будима
Ето данас девет годин' дана,
Ништа краље од порода нема.
Подиже се краље Милутине,
Прав” отиде у лов у планину.
Да он лови лова по планини.
Тако њему Бог и срећа даде,
Нит улови срне ни кошуте;
Врло краљу жеђца одолела,
Па се диже на воду студену,
Те се напи воде студенице,
Заклони се за јелу зелену;
Мало време за тим постајало,
Ето отyд до три горске виле,
Напише се воде студенице,
Па код воде стане беседити;
Но беседи вила најстарија:

10

15

20

25

30

„Чујете л' ме, до две миле ћерке !
„Знате л', ћерке, јесте л” запазиле,
Кад с ожени краље од Будима ?
Ето данас девет годин” дана,
Како је се јадан оженио,
„И не има од срца порода."
Још овако вила беседила :
„Знa ли која какога лијека,
„Не би л љуба трудна заходила ??
Обе млађе ништа не говоре,
Салт говори вила најстарија:
Да зна краље, како ја што знадем,
„Да сакупи Будимске девојке,
„Да донесе млого сухо злато,
„Да саплете ону ситну мрежу,
Ситну мрежу од сухога злата,
Да је баци у тихо Дунаво,
„Да увати рибу златнокрилу,
„Да јој узме оно десно крило,
„Опет рибу у воду да пусти,
„Крило да да госпођи краљици,
„Нек изеде оно десно крило,
„Једнак ће му трудна заходити.”
А то краљу и слуша и гледа ,
Он се диже у града Будима,
Па сакупи Будимске девојке,
и донесе млого сухо злато,
Те саплете ону ситну мрежу,
Ситну мрежу од сухога злата,
Меће мрежу у тихо Дунаво;
Тако њему Бог и срећа даде,

[ocr errors]

35

40

45

Те увати рибу златнокрилу,

50 Па јој узе оно десно крило, Опет рибу у воду пустио , Крило носи госпођи краљици, Те јој даје оно десно крило ; Как” изеде оно десно крило, Једнак му је трудна заходила. Носи бреме за годину дана, Дође време, бреме да се има , Немаде се једно мушко чедо, Но с' имаде једна змија љута;

60 Како паде змија на земљицу, Једнак змија у дувар одмиле. Тад” отрча краљица госпођа, Па овако краљу беседила: Камен, краље, да се обрадујеш,

65 „Обрадујеш од срца породу! „Немаде се једно мушко чедо, Но с имaде једна змија љута; „Како паде змија на земљицу, „Једнак змија у дувар одмиле.

70 Таде краље 'вако беседио: „Вала Богу на његову дару!" Тако стаде за седам година, Но беседи змија из дувара: о мој бабо, од Будима краље !

75 Што ти чекаш, те не жениш мене?” Мрда краље тамо и овамо, Још овако краље беседио : „Моја змијо, мој xудни породе ! „Ко ће дати за змију девојку ?”

80

[ocr errors]
[ocr errors]

85

90

95

Но овако змија беседила:
„0 мој бабо, од Будима краље !
„Ти оседлај коња Ластавицу,
Па ти иди ка Призрену граду
„Од Призрена цару честитоме,
„Цар ће дати за мене девојку.”
Кад то зачу од Будима краље,
Он оседла коња Ластавицу,
Па се меће јунак на другога,
Право оде ка Призрену граду;
Каде дође цару под дворове,
Сам га царе с куле угледао,
Па он сљезе низ кулу високу,
Те га срете у својој авлији,
Руке шире, у лице се љубе,
За јуначко питају се здравье,
Па га узе за десницу руку,
О дведе га на високу кулу,
Слуг' узеше коња Ластавицу,
Одведоше у новога ара.
Пише вино три бијела дана,
Док се рујна понапише вина,
Доке винце уљезе улице,
А ракија стаде говорити;
Узмучи се краље од Будима,
Познаде га царе од Призрена,
Па је њему био беседио:
„A Бога ти, краље од Будима!
„Што је тебе, кака је невоља ?
„Те си ми се тако узмучио ?”
Стаде краље њему беседити:

100

105

110

22

[ocr errors]

„Чујеш мене, царе од Призрена!
Знаш ли, царе, јеси а” запазио.
„Кад сам ти се јадан оженио ?
„За пунијех до девет година

115 „Ја немедох од срца порода; Кад с напуни девет годин” дана , „Немаде се једно мушко чедо, „Но с имaде једна змија љута; „Како паде змија на земљицу,

120 „Једнак змија у дувар одмиле. Ет” од таде седам годин” дана, „Но беседи змија из дувара : »„0 мој бабо, краље од Будима !

Што ти чекаш, те не жениш мене?»» 125 „Ја сам 'вако змији беседио: »„Моја змијо, мој xудни породе! »» Ко ће дати за змију девојку?»» „Но је мене змија беседила: »»,0 мој бабо, од Будима краље! 130

Ти оседлај коња Ластавицу, » „Па ти иди у Призрена бела

Ка ономе цару честитоме, „Цар ће дати за мене девојку." и ја сам се јадан потрудио

135 ика тебе царе доходио. Но овако царе беседио : „Чујеш мене, краље од Будима! „Ти ми иди у Будима града, „Те ти питај змију у дувару,

140 Може ли се змија подвaвити, „Да доведе киһене сватове

22 2

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
« PreviousContinue »