Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

А два брата, два мила ђевера.
Па одоше свати по ђевојку;
Тамо су их л’јепо дочекали,
Сваком свату по бошчалук дали,
Младожењи коња и сокола,
И дадоше лијепу ђевојку.
Чауш виче, дабулана риче:
„Хазур! хазур! кићени сватови !
„Хазур свати, и хазур ђевојка!
„Већ хоћемо дома путовати
Дигоше се кићени сватови,
Отидоше двору бијеломе ;
Кад су били насред горе чарне,
Ал' у гори Дињар Бањанине,
На бојно се копље наслонио,
Све сватове редом пропустио,
А кад дође лијепа ђевојка,
Под ђевојком коња уватио.
Кад виђеше два мила ђевера,
За оштре се сабље дохитише,
Да Дињару одсијеку главу;
Ал' говори госпођа ђевојка:
„О Бога ви, два мила ђевера !
„Ви немојте њега погубити,
„Док чујемо, шта ће говорити,
„Ласно ћете њега погубити.
Преклања се Дињар Бањанине,
Пред ђевојком црну земљу љуби:
„Богом сестро, лијепа ђевојко !
„Ти ћеш бити љуба Радулова,
„Тамо су ми два нејака брата

[ocr errors]

15

20

25

30

35

40

„У тавници Влашића Радула, ,,Не би ли их како избавила!" Па се маши у свил не цепове, Te извади дванаест дуката И дарива Богом посестриму, Она њему свилену кошуљу. Па одоше двору бијеломе. Кад су били пред бијеле дворе, Сви сватови коње одјахаше, А ђевојка не ће да одјаше; Изишла је мајка Радулова, Изнијела од злата синију, На синији змију оплетену, Оплетену од сребра и злата, На њојзи је алем драги камен; Па говори мајка Радулова : „Одјаш’коња, мила снахо моја! „На част тебе од злата синија, „На синији змија оплетена, Оплетена од сребра и злата, И на њојзи алем драги камен, „Те ми вези полуноћи, снахо, „Полуноћи, као у по подне. Она јој се смјерно поклањаше, Ал' од коња не ће да одјаше. Изишле су сеје Радулове, Изнијеле злаћено прстење: „Одјаш, коња, мила снахо наша! ,,На част тебе злаћено прстење, „Те ти носи докле си нам млада.”

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Она им се смјерно преклањаше,

Ал' им коња не ће да одјаше.

45

50

55

60

65

70

75

Љутите се у двор повратише,
Оштро ходе, а оштро говоре:
„О наш брате, Влашићу Радуле!
„Не ће снаха коња да одјаше,
„Док не види, за кога је дошла."
Наљути се Влашићу Радуле,
Голу сабљу у рукама носи:
„Одјаш' коња, кучко! не ђевојко,
„Одјаш' коња, одсјећ' ћу ти главу;
„Ниси коња од баба довела,
„Већ си мога коња уморила."
Говори му госпођа ђевојка:
„Господару, Влашићу Радуле!
„Не љути се, не имаш се за што:
„Не ћу тебе коња одјахати,

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

„Док ми не даш кључе од тавнице.
Грохотом се Радул насмијао,
Даде њојзи кључе од тавнице,
Па је онда коња одсједнула,
Па дозивље два мила ђевера:
„Ви хајдете, два мила ђевера,
Кажите ми врата на тавници.
Отидоше шњоме на тавницу,
Отворише проклету тавницу,
Па говори лијепа ђевојка :
,,Ко су браћа Дињар-Бањанина,
„Хајте амо на тавничка врата.”
Изишла су два нејака брата,
Изишла су на тавничка врата,
Коса им је, њом би се покрили,
Нокти су им, укопали би се;

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

Још пропишта тридесет рабова:
„Богом сестро, лијепа ђевојко !
„Пусти и нас данас из тавнице.
Ал' говори лијепа ђевојка:

[ocr errors]
[ocr errors]

„Хајте, робље, на тавничка врата.”
Па изиђе робље из тавнице,
Вели њему лијепа ђевојка :
„Бјеж те, робље, куда које знаде.'
Па узима до два побратима,
Одведе их у бијеле дворе,
Па дозива два бербера млада,
Један мије, други косу брије
И погане нокте сарезује;
Дала им је б’јеле бошчалуке,
И на њих је рухо порезала,
Па их спреми двору бијеломе,
И даде им од злата јабуку:
,,Поздрав те ми Богом побратима,
„Побратима Дињар-Бањанина,
„Подајте му од злата јабуку.

89.

[ocr errors]

110

115

120

125

Женидба Максима Црнојевића.

Подиже се Црнојевић Иво,
Те отиде преко мора сиња,
И понесе три товара блага,
Да он проси лијепу ђевојку
За Максима за сина својега
Милу шћерцу дужда од Млетака.
Иво проси, дужде се поноси;

5

Но се Иво оканити не ће,
Снаху проси три пуне године,
Снаху проси, а просипље благо.
Ја кад Иван благо похарчио,
Латини му дадоше ђевојку,
Ђевојачки прстен прифатише.
Пријатељи свадбу устоваше :
Свадбу кажу у години првој,
Док отиде здраво до Жабљана,

И

роди му вино и вшеница,
И сакупи хиљаду сватова.
Ја кад тако свадбу уредише,
Земан дође, те ти дому пође,
А прати га нови пријатељу,
Пријатељу дужде од Млетака,

и

прате га два дуждева сина, И прати га стотина Латина. Но иштети Иван на походу: Иде мудро, проговори лудо: Рече дужду нову пријатељу: „Пријатељу, дужде од Млетака! Чекај мене с хиљаду сватова, „Од хиљаде мање бити не ће, Чини ми се хоће бити више; „Кад пријеђем море у то поље, Ти истури хиљаду Латина,

[ocr errors]

29

[ocr errors]

Нек ми срету у пољу сватове: „Не ће бити љепшега јунака „У мојијех хиљаду сватова „Ни у твојих хиљаду Латина „Од Максима од мојега сина,

10

15

20

25

30

35

« PreviousContinue »