Page images
PDF
EPUB

|

[ocr errors]

Сина мога, мила зета твога * А то слуша дужде од Млетака, 40 Два сокола, два дуждева сина, и слушаше стотина Латина. Мило било дужду од Млетака, Руке шири, те г” у лице љуби: „Фала, пријо, на бесједи такој !

45 „Кад ја стекох мила зета свога, „Ком љепоте у хиљади нема, „Вољећу га него око једно, „Вољећу га њег” једнога сина; „Ја ћу њему даре приправљати,

50
„Приправљати коње и соколе,
Иковати чекркли челенке,
и резати колacте аздије,
Нека носи, нека се поноси;
„Ако л' тако то не буде, пријо, 55
„Хоћеш доћи, ал' ћеш грдно проћи.”
Отале ми Ива испратише
и на море воду натурише,.
Из фемија њега истурише,
Оде Иван здраво и весело.

60
Ја кад био под бијели Жабљак,
Виђе Иван своје б'jеле дворе:
Бијели се у висину кула,
На фонета сифани чардаци,
А сјају му срчали пенџери,

65
Виђе Иван, па се ужелио,
Ждрала коња Фати бакрачлијом,
А притегну ћемом од челика,
Но му ждрале ситно подиграва.

[ocr errors]

75

Нитко први њега не угледа,

70
Угледа га вијерна љубовца
сбиле куле на срчали пенцер;
Како виђе, позна господара
и под њиме од мегдана ждрала,
Па потрча низ високу кулу,
Па нотрча, а из грла викну,
Викну слуге, набрекну слушкиње:
„А ви, слуге! пољу похитајте,
„Те сретите пољем господара;
„Бре, слушкиње! бришите авлије; — 80
„А ђе си ми, дијете Максиме!
„Ну похитај пред капију нашу,
„Ето, сине, мила баба твога,
„Баба твога, господара мога,
„Јаше коња сјетно 58) и весело,

85
Чини ми се, снаху j' испросио.”
Но Ивану слуге похитале,
Те у пољу сретош” господара,
A Ивану љуба потрчала,
Цjелива га у скут и у руку,

90
Отпаса му свијетло оруже,
Па оруже грли у наруче,
У наручу носи на чардаке ;

58) Сјешно управо значи жалосно, као и у овој истој

пјесми у стиху 133 н 420; али овдје значи као радосно? Из овога се види, да старац Милија ове ријечи у говору није познавао нити јој је знао правога значења, него ју је пјевао и уз весело и уз невесело. Ја сам споменуо у предговору киословицама, да се у Перасту говори сј еша, и значи жалоса.

[ocr errors][merged small][merged small][merged small]

Вјерне слуге коње прифатише;
Ал' ето ти дијете-Максима,
Сребрн столак носи у наруче,
У сто сједе Црнојевић Иво,
Да с' одмори, да му чизме скину.
Како сједе у сребрна стола,
Очи му се одмах отимаше,
Те Максима погледује сина.
Та да видиш јада изненада!
Давно Иван дворе оставио
Просит' снаху три године дана,
Иза њега болест ударила
у Жабљака у постојбину му,
Мучна болест, оне красте веље,
На Максима красте напануле,
Те му б'јело лице нагрдиле,
Бијело му лице нашарале,
Иза краста лице поцрњело,
Поцрњело и одрпавило;
Кунем ти се, како тамо кажу,
Грднијега у хиљади нема
Од Максима сина Иванова.
Паде на ум Црнојевић-Иву,
Ја какву је ријеч оставио
Код његова нова пријатеља,
Да одведе хиљаду јунака,
Да љепшега од Максима нема,
Јутрос, брате! нема грднијега.
Те се Иво био раскарио:
Мрке брке ниско објесио,
Мрки брци пали на рамена,

110

115

120

125

130

135

140

У образ се љуто намрдио, Ни с ким Иво ријеч не бесједи, Веће гледа у земљицу црну; Колико се јунак раздертио Виће љуба, па се досјетила, Подви скуте и подви рукаве, Цjелива му руку и кољено: „Господару! ја се молим тебе, „ЦІто су образ сјетно невесело? „Ал' нијеси снаху испросио ? „Ал' ти није по ћуди ђевојка ? „Али жалиш три товара блага ?” Ал' је Иво љуби бесједио: „Ну одаље! да те Бог убије! „Ја сам нама снаху испросио; „А по ћуди Латинка ћевојка : „Што је земље на четири стране „Бепоте јој у сву земљу нема , Онакога ока у ћевојке, „Нит” онаког стаса ни образа : „Ко јї видио вилу на планини, „Ни вила јој белһи друга није; „Ја не жалим три товара блага, „У Жабљаку пуна кула блага, „На благу се ни познало није; Но сам дужду ријеч оставио, „Да доведем хиљаду сватова, „Да љепшега од Максима нема ; „Јутрос, љубо, нема грднијега; „Ја се бојим кавге преко мора, „Кад Максима сагледају мога.”

[ocr errors]

145

150

155

[ocr errors]

160

99

165

99

Но да видиш једне женске стране,
Како грдно рече господару:
Господаре, да од Бога нађеш!
„Куд те сила сломи преко мора
„На далеко четръест конака,
Преко мора, да не видиш дома!
„Ни без јада доведеш ћевојку!
„А код твоје земље државине,
Земље твоје, Бара и Улфина 59),
Црне Горе и Бјелопавлића,
Ломна Куча и Братоножића,
„Илијепе варош-Подгорице,
„и Жабљака твоје постојбине,
„ИЖабљака, и око Жабљака;
„Да ожениш јединога сина,
И да нађеш за сина ћевојку,
„Проћу себе главна пријатеља ;
„Но те сила сломи преко мора.
Кад то зачу Црнојевић Иво,
Плану Иво, како огањ живи :
„Ни сам био, ни сам је просио;
„Ко ми дође, да ми је честита,
„Живу ћу му очи извадити.”
Хабер оде од уста до уста,

170

[ocr errors]

175

[ocr errors]

59) Овдје гдјекојн и овако пјевају:

Мало л” тн је наше горе Црне ?
Мало л' ти је Скадра на Бојанн ?
„Мало л ти је равна Мириднта
„Испод Скадра покрај мора сиња?
„Мало л' ти је седам наших Брда.
„Седам Брда, седам војевода?» —

99

« PreviousContinue »