To зачуще мали и велики,
И зачула сва господа Српска,
Те о томе нитко не бесједи.
Тако стаде од године једне,
Од године за девет пунијех
Не помиње нитко за ђевојку;
У десетој мезил књига стиже
Од његова нова пријатеља,
Пријатеља дужда од Млетака,
Нов је био, пак је постарио,
Давно ј' било то девет година!
Књига Иву на кољено паде,
Ал му књига доста грдно каже:
„Пријатељу, Црнојевић-Иво!
„Кад забраниш у пољу ливаду,
„Јал' је коси, ја другоме даји,
„Да не бију слане ни шњегови
„По ливади цвијет расцавтно;
„Кад запросиш лијепу ђевојку,
„Јал' је води, јали је не проси:
„Ти ми проси милу шћеру моју,
Ти је проси, и ја ти је дадох,
„И ми онда свадбу устовасмо,
„И ти каза до прве године,
,,Док ти роди вино и вшеница,
И сакупиш хиљаду сватова;

99

Ево прође и девет година, Нити има тебе, ни сватова. „Брже пиши лист књиге бијеле, „Прати књигу милој шћери мојој, „Шћери мојој, а тој снаси твојој,

180

185

190

195

200

205

210

„Да се твоја снаха преудаје,
„Да ми слику тражи према себе,
„А ти рђу тражи према тебе."
Ја кад виђе Црнојевић Иво,
Књигу учи, а љуто се мучи.
Код њега се нитко не придеси,
He придеси мудрога јунака,
Ком' би своје дерте исказао,
Но од дерта погледује љубу:
„Љубо моја! ну ме сјетуј саде,
„Ал' ћу снаси књигу оправити,
„Да се наша снаха преудаје;
„Алћу слати, али слати не ћу ?"
Женска страна мудро проговара:
,,Господару, Црнојевић - Иво!
„Ког' су љубе досле сјетовале,
„Кога досле, кога ли ћ' одселе,

99

„С дугом косом, а памећу кратком?

215

220

225

„Ал’ ти хоћу ријеч проговорит’: „Од Бога је велика гријота,

„А од људи зазор и срамота, Ђевојачку срећу затомити

„И у њену роду узаптити.
„Послушај ме, драги господаре!
„Од шта си се данас препануо?
,, Ако су га красте иштетиле,
„Ако бидну главни пријатељи,
„За то ријеч проговорит' не ћe:
Свак се боји муке и невоље.
„Господару! још бесједим тебе:
„Ако с' кавге преко мора бојиш,

230

235

240

„Имаш данас пуну кулу блага,
„У подруме трољетнога вина,
„У амбаре бијеле вшенице;

99

Имаш на што свате покупнти, Рекао си хиљаду сватова, „Данас купи и хиљаде двије, „По избору коње и јунаке, „Ја кад виде тамо у Латина, „Прегледају силу и сватове, „Да је Максим слијепо дијете, „Не смију ти кавгу заметнути. „Купи свате, те води ђевојку, „Господаре ! више не премишљај.” Грохотом се Иван насмијао, Књигу пише, даде татарину, Те је прати дужду од Млетака: „Пријатељу, дужде од Млетака! „Ну ослушкуј и ноћи и дневи, „Запалићу на граду топове, „Запалићу тридесет топова, „Па запалит' Крња и Зеленка, Нека оде јека под облаке ; „Пријатељу! часа не почаси, „Но ми прати низ море ђемије, „Да ми сратеш на мору сватове." A кад Иво књигу оправио, Он призивље к себе јазицију, Па довати један табак књиге, Искидаше књигу на комате, IIa пустише по књизи јазију, Те позивље кићене сватове.

245

250

255

260

265

270

Прву књигу Иван оправио,
Прати књигу Бару и Ульину
На Милоша Обренбеговића:
, Милошу Обренбеговићу!
„Позивљем те у моје сватове,
,Стари свате да си пред сватове;
„Но ми немој инокосан поћи,
„Купи свата штогођ можеш веће,
Нек се знаду свати старосватски.”
Другу Иван књигу оправио
Покрај мора ломној гори Црној
На сестрића Јован-капетана :
„Бре, сестрићу, Јован-капетане!
„Виђи књигу, часа не почаси,
Позивље те ујак у сватове,
„Да си ђевер уз танку Латинку
„Ти сестрићу, Јован-капетане;
„Но ми немој инокосан поћи,
„Купи свате ломну гору Црну,
„Гору Црну и Бјелопавлиће,

275

280

285

290

,Нека биде барем пет стотина,

„Пет стотина ђеверскијех свата, „Нек је фала и мене и тебе.

295

„Кад сакупиш кићене сватове,
Ти, сестрићу, да си под Жабљака,
„Под Жабљака у поље широко."
Трећу Иван ситну књигу пише
Ломну Кучу и Братоножићу
На војводу Ликовић-Илију :
, Илија, Брдској земљи главо!
„Виђи књигу, не почаси часа,

300

99

Ти војводо да си у сватове „Под Жабљака у широко поље, Но, војводо, не пођ’инокосан; „Поведи ми листом Брђанију.” А четврту књигу оправио, Прати књигу у Дрекаловиће На Милића Шереметовића: ,Бре, Милићу Шереметовићу! „Купи свате све Дрекаловиће, „Викни ђецу све Васојевиће, „Крени ђецу до зелена Лима ; Што је веће, то је боље за те." Пету Иван књигу оправио, Прати књигу варош-Подгорици, Подгорици, бутун породици, На рођака главнога јунака, На сокола Кујунџијћа Ђура : „Ти соколе, Ђуро Кујунџијћу! „Виђи књигу, не почаси часа, Но ти купи кићене сватове, „Купи браћу све Подгоричане, „Па ођени коње и јунаке: „Удри коњма седла османлије, „И злаћене рате до копита, „А на прси сјајна силембета, ,,Нек с' јуначки коњи окићени; На јунаке дибу и кадифу „И црвену чоху сајалију, ,,Што од воде чоха црвенија, „А од сунца чоха руменија, „А на главе калпак и челенке,

"

305

310

315

320

325

330