180

185

190

195

То зачуше мали и велики,
И зачула сва господа Српска,
Те о томе нитко не бесједи.
Тако стаде од године једне,
Од године за девет пунијех
Не помиње нитко за февојку;
У десетој мезим књига стиже
Од његова нова пријатеља,
Пријатеља дужда од Млетака,
Нов је био, пак је постарио ,
Давно ј' било то девет година !
Књига Иву на кољено паде,
Ал” му књига доста грдно каже:
Пријатељу, Црнојевић-Иво!
„Кад забраниш у пољу ливаду,
„Јал” је коси, ја другоме даји,
„Да не бију слане ни шњегови
„По ливади цвијет расцавтио;
„Кад запросиш лијепу ћевојку,
„Јал' је води, јали је не проси:
„Ти ми проси милу шћеру моју,
Ти је проси, и ја ти је дадох,
„И ми онда свадбу уeтoвaсмо,
А ти каза до ирве године,
„Док ти роди вино и вшеница,
„И сакупиш хиљаду сватова;
Ево прође и девет година,
Нити има тебе, ни сватова.
Брже пиши лист књиге бијеле,
„Прати књигу милој шћери мојој,
Шheри мојој, а тој снаси твојој,

200

205

210

215

220

225

„Да се твоја снаха преудаје,
„Да ми слику тражи према себе,
„А ти рђу тражи према тебе.”
Ја кад виђе Црнојевић Иво,
Књигу учи, а љуто се мучи.
Код њега се нитко не придеси,
He

придеси мудрога јунака,
Ком” би своје дерте исказао,
Но од дерта погледује љубу:
„Љубо моја! ну ме сјетуј саде,

Ал':һу снаси књигу оправити, „Да се наша снаха преудаје; „Ал' ћу слати, али слати не ћу ?" Женска страна мудро проговара : „Господару, Црнојевић - Иво! „Ког” су љубе досле сјетовале, Кога досле , кога ли hодселе, „С дугом косом, а памећу кратком ? „Ал' ти хоћу ријеч проговорит: „Од Бога је велика гриjота, „А од људи зазор и срамота, „Бевојачку срећу затомити „И у њену роду узаптити. „Послушај ме, драги господаре! „Од шта си се данас препануо ?

су га красте иштетиле, „Ако бидну главни пријатељи, „За то ријеч проговорит” не ће:

Свак се боји муке и невоље. „Господару! још бесједим тебе: Ако с кавге преко мора бојиш,

99

230

235

„Ако

99

240

2!15

250

255

„Имаш данас пуну кулу блага,
„У подруме трољетнога вина,
„У амбаре бијеле віценице;

Имашна што свате покупнти,
Рекао си хиљаду сватова,
„Данас купи и хиљаде двије,
„По избору коње и јунаке,
„Ја кад виде тамо у Латина,
„Прегледају силу и сватове,
„Да је Максим слијепо дијете,
„Не смију ти кавгу заметнути.
„Купи свате, те води ћевојку,
„Господаре ! више не премишљај.”
Грохотом се Иван насмијао,
Књигу пише, даде татарину,
Те је прати дужду од млетака:
„Пријатељу, дужде од Млетака !
„Ну ослушкуј и ноћи и дневи,
„Запалићу на граду топове,
„Запалићу тридесет топова,
„Па запалит? Крња и Зеленка,
„Нека оде јека под облаке ;
„Пријатељу! часа не почаси,
„Но ми прати низ море фемије,
„Да ми сратеш на мору сватове.”
А кад Иво књигу оправио,
Он призивље в себе јазицију,
Па довaти један табак књиге,
Искидаше књигу на комате,
Па пустише по књизи јазију,
Те позивље киһене сватове.

260

265

270

Прву књигу Иван оправио,
Прати књигу Бару и Улһину
На Милоша Обренбеговића:

275 „0 Милошу Обренбеговићу! „Позивљем те у моје сватове, „Стари свате да си пред сватове; „Но ми немој инокосан поћи, Купи свата штогоф можеш веће, 280 Нек се знаду свати старосватски.” Другу Иван књигу оправно Покрај мора ломној гори Црној На сестрића Јован-капетана : „Бре, сестрићу, Јован-капетане! 285 „Вићи књигу, часа не почаси, „Позивље те ујак у сватове, „Да си ћевер уз танку Латинку „Ти сестрићу, Јован-капетане; „Но ми немој инокосан поћи, 290 „Купи свате ломну гору Црну, „Гору Црну и Бјелопавлиће, „Нека биде барем пет стотина, „Пет стотина ђеверскијех свата, Нек је Фала и мене и тебе.

295 „Кад сакупиш кићене сватове, „Ти, сестрићу, да си под Жабљака, „Под Жабљака у поље нироко.” Трећу Иван ситну књигу пише Ломну кучу и Братоножићу

300 На војводу Ликовић-Илију: „ОИлија, Брдској земљи главо! Виђи књигу, не почаси часа,

305

310

315

Ти војводо да си у сватове „Под Жабљака у широко поље, Но, војводо, не пођ” инокосан; „Поведи ми листом Брђанију.” А четврту књигу оправио, Прати књигу у Дрекаловиће На Милића Шереметовића: „Бре, Милићу Шереметовићу! Купи свате све Дрекаловиће, „Викни ђецу све Васојевиће, „Крени јецу до зелена Лима ; Што је веће, то је боље за те.” Пету Иван књигу оправио , Прати књигу варош-Подгорици, Подгорици, бутун породици На рођака главнога јунака, На сокола Кујунџијћа Бура: „Ти соколе, Буро Кујунџијһу! „Виђи књигу, не почаси часа, „Но ти купи кићене сватове, „Купи браћу све Подгоричане, „Па ођени коње и јунаке: „Удри коњма седла османлије, „И злаћене рате до копита, „А на прси сјајна силембета, „Нек с' јуначки коњи окићени; На јунаке дибу и кадифу „И црвену чоху сајалију, „Што од воде чоха црвенија, „А од сунца чоха руменија, „А на главе калпак и челенке,

320

325

330