„Од Будима до Призрена бела, „Да их нигде сунце не огреје ,, Још никаква роса не окваси; "Ако с' може змија поуздати, „Ја ћу дати за змију девојку. Кад то зачу од Будима краље, Изведоше коња Ластавицу, Он се меће коњу на рамена, Оде право преко поља равна, Кано звезда преко ведра неба. Кад је био до близу Будима, Још је краље овако мислио: „Авај мене! до Бога једнога! "Где ћу наћи змију у дувару, „Да јој кажем од цара поздравље?" Таман дође на Будимска врата, Прије њега змија проговара: „0 мој бабо, од Будима краље! 145 150 155 160 165 „Нити каква роса па ороси, „Даде царе за тебе девојку; 9, Акол не моʼш одвести сватова, 170 „Не да царе за тебе девојку." Но овако змија проговара: „Купи свате, хајде за девојку; 99 99 „Ја ћу одвест' кићене сватове, 175 180 185 190 195 200 „Хазур да сте, кићени сватови! Змија оста у своме дувару, Дође време, да с’сведу младенци, Да се сведе момче и девојка, Изведоше лијепу девојку, Изведоше на кулу високу, 205 210 215 220 225 230 235 Турише је поду највишему. 99 240 245 250 255 260 265 99 , О свекрво, да те Бог убије! "А мене си мало учинила, 99 А себе си горе доправила" Оста мајка без сина својега, Од нас песма, а од Бога здравље! 270 У народу нашему има и ариповијешка, како је жена родила змију, па кад су је овако оженили и млада видјела, да у вече из змијине кошуље излази прекрасан момак те с њоме спава, а у јутру се опет завлачи у змијину кошуљу, она се договори са свекрвом, па му кошуљу спале на ватри. Кад се момак пробуди, он отиде од жене у свијет, казавши јој, да се с дјететом, с којијем била трудна, не ће растати, докле га не нађе и он`руку на њу не метне, а прије да га не ће наћи, док не подере гвоздене опанке Н не сатре гвозден штап тражећи. По том она, тражећи га свуда, дође к сунцу, но оно јој каже, да га дању нигдје видјело није И пошаље је к мјесецу, да пита њега, није ли га он гдје ноћу видјео. На походу оданде поклони јој сунчева мајка златну преслицу са златном кудјељом и с вретеном. Кад дође к мјесецу, и он јој одговори, да га нигдје видео није „Него”, вели, „иди к вјетру, те њега запитај, није ли га гдје видјео, јер се он завлачи свуда." Кад оданде пође, поклони јој мјесечева мати златну квочку с пилићима, Кад дође к вјетру и запита га, , 9) Гдјекоји пјевачи често додају на свршетку пјесме: „Онај лаже, који мени каже, „Онај лаже, а ја полагујем," он С тијем пјевач показује, да ни он сам не држи све за саму исшину, што се пјева, |