Зло се зачу по свој земљи њиној, 1170 Мио братац војводе Милоша, Нешто мисли, па на једно смисли, Брже коња свога доватио, 1175 Седла коња, што га љепше може, 99 99 Опасује, што га тврђе може, Пак се коњу фати на рамена, Халали се и опрости јунак, Каже роду, каже браћи својој: „Хоћу, браћо, и ја у Стамбола, „Одох, браћо, браћу да сачувам Ко дорасте у тој земљи нашој: „Тамо оде крвничко кољено, Он ће дворит цара у Стамболу, „Издвориће каку војску силну, Те ће земљу нашу погазити. „Браћо моја и пак породице! „Док чујете мене у животу, „У животу, у Стамболу билу, „Немојте се, ђецо, препанути, „Он не смије војску подигнути: Он ће на вас, а ја ћу на њега Тако рече, па у Стамбол оде; Каде био близу до Стамбола, У путу се оба пристигоше, 99 99 Те пред цара иду упоредо, - А цар знаде, ко су и како су, Па их царе једва дочекао, Дочекао, оба потурчио, 1180 1185 1190 1195 1200 И Турска им имена нађео: 1205 1210 1215 Красну земљу, што је љепше нема; А он даде сину Иванову А у коме никад ништа нема, 1220 Грдну земљу Скадар на Бојани 69), Но се легу жабе и биволи, И имаше соли суторине. Но и данас ту просипљу крвцу. 68) Мамутбеговићи и сад заповиједају у Пећи. 1125 69) По пјесмама се говори, да су данашње Бушатлије од Иванбеговића; али они сами доказују, да су од Мрњавчевића, који су Скадар и зидали. 90. Женидба Ђурђа Чарнојевића. 99 Остав’те ми на тавници пенџер, „Да ја гледим уз Млетке низ Млетке, 99 Не бил кога опазио свога.” Тавничари за Бога примише, Оставише на тавници пенџер. 'Бурађ гледа уз Млетке низ Млетке, 5 10 15 20 25 „Ишту, брате, до три добра твоја: 30 „Прво добро на мору Солило, 99 99 „Друго добро бео град Скатара 70), 99 „Побратиме, Дојчевићу Вуче! , Седам дана преко мора сиња: Тако ћ брата очима видити. Док три ситне књиге написао, На образу рану отворио. „Носи, брате, до три ситне књиге, „Ако може добра прегорети, 99 „Тако ћ брата очима видити. Вук однесе до три ситне књиге 35 40 45 50 55 70) Ваља да је Кошор, који се Талијански зове Кашаро. Седам дана преко мора сиња, Па и даде Чарнојевић - Иви. Када Ива прву књигу разви, Ал' беседи Чарнојевић Ива: „Ој Скатаре, мој бијели граде! „Ти живијем огњем изгорео! „Та и ти ли моме брацу дође, „Моме брацу а у дуговање?" Када Ива другу књигу разви, Ал' беседи Чарнојевић Ива: „Ој Солило, мој бијели граде! „Та и ти се, граде, оборио, И с тобом се море осолило! Та и ти ли моме брацу дође, „Моме брацу а у дуговање ?" Када Ива трећу књигу разви, Ал' беседи Чарнојевић Ива: „Добро моје, танани жераве! „И ти Турске не минуо руке! Та и ти ли моме брацу дође, „Моме брацу а у дуговање? 99 9, 99 „Вера моја! жалити вас не ћу: 60 65 70 75 80 85 |