Page images
PDF
EPUB

Зло се зачу по свој земљи њиној,
Кад зачуше ти Обреновићи,
Зачу нетко Обреновић Јован,

1170

Мио братац војводе Милоша,

Нешто мисли, па на једно смисли,

Брже коња свога доватио,

1175

Седла коња, што га љепше може,

99

99

Опасује, што га тврђе може, Пак се коњу фати на рамена, Халали се и опрости јунак, Каже роду, каже браћи својој: „Хоћу, браћо, и ја у Стамбола, „Одох, браћо, браћу да сачувам Ко дорасте у тој земљи нашој: „Тамо оде крвничко кољено, Он ће дворит цара у Стамболу, „Издвориће каку војску силну, Те ће земљу нашу погазити. „Браћо моја и пак породице! „Док чујете мене у животу, „У животу, у Стамболу билу, „Немојте се, ђецо, препанути, „Он не смије војску подигнути: Он ће на вас, а ја ћу на њега Тако рече, па у Стамбол оде; Каде био близу до Стамбола, У путу се оба пристигоше,

99

99

Те пред цара иду упоредо,

- А цар знаде, ко су и како су, Па их царе једва дочекао,

Дочекао, оба потурчио,

[ocr errors]

1180

1185

1190

1195

1200

И Турска им имена нађео:
Јовану су име нађенули:
Мамут-беже Обренбеговићу;
А Максиму име нађедоше:
Скендер-беже Иванбеговићу.
Дворе цара за девет година,
Издворише девет зијамета,
Свијех девет даше за пашалук,
Цар им даде бијеле тугове
И везирство на те земље двије
Без промјене вазда до вијека:
Мамут-бегу Обренбеговићу
Даде земљу равна Дукађина 68),
Бено роди издобила вина,
Доста вина, више урметина,
Доста има бијеле вшенице,

1205

1210

1215

Красну земљу, што је љепше нема;

А он даде сину Иванову

А у коме никад ништа нема,

1220

Грдну земљу Скадар на Бојани 69),

Но се легу жабе и биволи,

И имаше соли суторине.
Како таде, тако и данаске
Нијесу се нигда умирили,
Нити могу крвцу да умире,

Но и данас ту просипљу крвцу.

68) Мамутбеговићи и сад заповиједају у Пећи.

1125

69) По пјесмама се говори, да су данашње Бушатлије од Иванбеговића; али они сами доказују, да су од Мрњавчевића, који су Скадар и зидали.

90.

Женидба Ђурђа Чарнојевића.
Љуто тужи Ђурађ Чарнојевић
У Млијетку граду Латинскоме
У тавници краља Латинскога.
Богом брати Ђурађ Чарнојевић,
Богом брати тавничаре младе:
„Богом браћо, млади тавничари!

99

Остав’те ми на тавници пенџер,

„Да ја гледим уз Млетке низ Млетке,

99

Не бил кога опазио свога.”

Тавничари за Бога примише,

Оставише на тавници пенџер.

'Бурађ гледа уз Млетке низ Млетке,
Од свог никог опазит’не може,
Већ опази Богом побратима,
Побратима Дојчевића Вука,
Па беседи Ђурађ Чарнојевић.
„Побратиме, Дојчевићу Вуче!
„Брже ли ме, брате, заборави,
„И леб и со под ноге погази!”
Ал' беседи Дојчевићу Вуче!
„Побратиме, Чарнојевић-Ђурђу!
„Нисам тебе ја заборавио,
„Ни леб и со под ноге згазио :
„Ево данас цео месец дана,
„Како стојим на краљеви врати,
„Те се молим краљу Латинскоме,
"Да би ли те пустио за благо;
„Али не ће Латини за благо,

5

10

15

20

25

[ocr errors][merged small]

„Ишту, брате, до три добра твоја: 30 „Прво добро на мору Солило,

99

99

[ocr errors]

„Друго добро бео град Скатара 70),
„Треће добро танана жерава.
Кад то чуо Ђурађ Чарнојевић,
Он беседи побратиму своме:

99

„Побратиме, Дојчевићу Вуче!
„Иди, брате, Млетку на чаршију,
„Донеси ми три листа артије,
„Да ја пишем до три ситне књиге,
„Да и шаљем Иви брацу моме

[ocr errors]

, Седам дана преко мора сиња:
„Ако може добра прегорети,

[ocr errors]

Тако ћ брата очима видити.
Оде Вуче Млетку на чаршију,
И донесе три листа артије,
Па и даје Чарнојевић - Ђурђу.
Ђурађ пише до три ситне књиге,
Не пише и самим мурећепом,
Веће меша с крвцом од образа;

Док три ситне књиге написао,

На образу рану отворио.
Даде књиге Дојчевићу Вуку:

„Носи, брате, до три ситне књиге,
„Носи, брате, Иви брацу моме:

„Ако може добра прегорети,

99

„Тако ћ брата очима видити.

[ocr errors]

Вук однесе до три ситне књиге

35

40

45

50

55

70) Ваља да је Кошор, који се Талијански зове Кашаро.

Седам дана преко мора сиња, Па и даде Чарнојевић - Иви. Када Ива прву књигу разви, Ал' беседи Чарнојевић Ива: „Ој Скатаре, мој бијели граде! „Ти живијем огњем изгорео! „Та и ти ли моме брацу дође, „Моме брацу а у дуговање?" Када Ива другу књигу разви, Ал' беседи Чарнојевић Ива: „Ој Солило, мој бијели граде! „Та и ти се, граде, оборио, И с тобом се море осолило! Та и ти ли моме брацу дође, „Моме брацу а у дуговање ?" Када Ива трећу књигу разви, Ал' беседи Чарнојевић Ива: „Добро моје, танани жераве! „И ти Турске не минуо руке! Та и ти ли моме брацу дође, „Моме брацу а у дуговање?

99

9,

99

[ocr errors]

„Вера моја! жалити вас не ћу:
Волим брата, него и градове,
„Нег и тебе, танани жераве."
Паке ђипи Иван Чарнојевић,
Те оседла танана жерава,
Сребрним га седлом оседлао,
А од злата уздом зауздао,
Попрегну га од сребра коланом;
Па он изви од злата ратове,
А и краљу од злата колаче,

60

65

70

75

80

85

« PreviousContinue »