Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

„Од Будима до Призрена бела,
„Да их нигде сунце не огреје
„Још никаква роса не окваси;

145 „Ако сможе змија поуздати, „Ја һу дати за змију девојку.” Кад то зачу од Будима краље, Изведоше коња Ластавицу, Он се меһе коњу на рамена,

150 Оде право преко поља равна, Кано звезда преко ведра неба. Кад је био до близу Будима, Још је краље овако мислио: Авај мене! до Бога једнога ! 155 „Где һу наћи змију у дувару, „Да јој кажем од цара поздравље?” Таман дође на Будимска врата, Прије њега змија проговара: „0 мој бабо, од Будима красье! 160 „Даде ” царе за мене девојку?” Но овако краље беседио: „Змијо моја, мој xудни породе! „Ако сможеш, змијо, поуздати, „Да одведеш киту и сватове

165 „Од Будима до Призрена града, „Да их нигде сунце не огреје Нити каква роса па ороси, „Даде царе за тебе девојку; Ако л' не мо'ш одвести сватова,

170 „Не да царе за тебе девојку.” Но овако змија проговара: „Купи свате, хајде за девојку;

92

[ocr errors]

175

99

99

180

185

„Ја ћу одвест” киһене сватове,
Да их нигде сунце не огреје
„Ни кака их роса па зароси.”
Сакупише силу и сватове,
Сакупише хиљаду сватова,
Сви сватови украљева двора ,
Изведоше коња Ластавицу,
Сам се коњиц по авлиjе шета;
Ту викнуше ти лаки чауши:
Хазур да сте, кићени сватови!
„Хазур да си, млади младожења!”
Кад то зачу змија из дувара,
Тад” се смиле змија низ дувара,
ІІа се прими коњу уз колено,
Па се зави седлу на јабуку ;
Окренуше низ Будима града,
Задеде се један модар облак
Од Будима до Призрена града,
Баш их нигде сунце не огреја
Нит” их каква роса заросила.
Кад отоше у Призрена града,
Уљегоше у дворе цареве,
Сви сватови коње провађају,
Салт не шета змија Ластавицу,
Сама јој се по авлиjе шета.
Чудно их је царе дочекао,
и чудно их даром даривао:
Сваком свату од свиле кошуљу,
Младожење коња и сокола ,
Још одвише Призренку девојку.
Бре викнуше ти лаки за уши :

190

195

200 205

99

210

215

Хазур да сте, кићени сватови!
„Хазур да си, куме и старојко !
„Хазур да си, Призренка девојко!
Време дође, полазит” хоћемо.”
Сви сватови коње појахаше,
Још узјану Призренка девојка,
Кад то виде змија из дувара,
Тад” се смиле змија низ дувара,
Потприми се коњу уз колено,
Па се зави седлу на јабуку;
Окренуше низ Призрена града,
По више њих један модар облак.
Сви сватови коње разиграше,
Стаде играт” змија Ластавицу,
Колико је њега ражљутила,
у Призрену истрла калдрму
и Призрена редом покварила,
Баш се курвић поградити не ће
За пунијех дванаест година,
Што је цару квара учињено.
Па отоше здраво и весело,
Отидоше у Будима града,
Свадбу 'траше за недељу дана,
Играше је, па је проиграше ,
Сваки оде ка својему двору,
Змија оста у своме дувару,
Краљ остаде на своме дивану;
Дође време, да с' сведу младенци,
Да се сведе момче и девојка,
Изведоше лијепу девојку,
Изведоше на кулу високу,

220

225

230

235

2'+0

245

250

Турише је поду највишему.
Кад је било ноћи у поноћи,
Стаде граја куле на висину,
Тад” се краде краљица госпођа,
Она с краде од пода до пода,
Док изљезе поду највишему,
На одаји отворила врата ,
Шта да види ? чуда големога!
На јастуку од змије кошуља,
У душеку добар јунак спава,
Заrрлио Призренку девојку!
Свака мајка рада је породу,
Те украде од змије кошуљу,
Па ју тури на ту ватру живу,
Па потрча краљу господару:

Благо тебе аи мене краље!
„Ја се дигох на високу кулу,
„На одаји ја отворих врата,
„На јастуку од змије кошуља,
У душеку добар јунак спава,
„Загрлио Призренку девојку ;
„Ја украдох од змије кошуљу,
„Па ју турих на ту ватру живу.”
Што је, љубо, изела те змија !”
Потрчаше куле на висину,
Шта да виде? чуда големога!
Мртав јунак у душеку лежи,
Загрлила гПризренка девојка,
и овако она беседила :
„Јаој мене, до Бога једнога!
„Што остадох млада удовица!

255

260

265

„0 свекрво, да те Боr убије!

!
„А мене си мало учинила,
„А себе си горе доправила”
Оста мајка без сина својега,
Од нас песма, а од Бога здравље!
Нас лагали, ми полагујемо 9)

270

она

[ocr errors]

У народу нашему има и арисовијешка, како је жена родила змију, па кад су је овако оженили и млада видјела, да у вече нз змијине кошуље излази прекрасан момак те с њоме спава , а у јутру се опет завлачи у змијину кошуљу, се договори са свекрвом, па му кошуљу спале на ватри. Кад се момак пробуди, он отиде од жене у свијет, казавши јој, да се с дјететом, с којијем била трудна, не ће растатн, докле га не нађе и он руку на њу не метне, а прије да га не ће наћи, док не подере гвоздене

не сатре гвозден штап тражећн. По том она, тражећи га свуда, дође к сунцу,

опанке и

оно јој каже , да га дању негдје видјело није , и пошаље је к мјесецу, да пита њега, није ли га он гдје ноћу видјео, на походу оданде поклони јој сунчева мајка златну преслнцу са златном кудјељом и с вретеном. Кад дође к мјесецу, и он јој одговори, да га нигдје видео није „Него”, вели, „иди к вјетру, те њега запитај, није га гдје видјео, јер се завлачи свуда.” Кад оданде пође, поклонн јој мјесечева мати златну квочку с пилићима, кад дође квјетру и запита га, он

но

ли

он

9) гдјекоји пјевачи често додају на свршетку пјесме :

„Онај лаже, који мени каже,
„Онај лаже, а ја полаrујем.”
стнјем пјевач показује, да ни он сам не држи све
за саму иcшину, што се пјева,

« PreviousContinue »