Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[ocr errors]

Чати брату самртну молитву. Кад то виђе мајка Анђелија, Закукала, кано кукавица : „Јао Јово , моје ране грдне ! „Што ће, Јово, Сријем земља равна ? Што ће, Јово, твоји б'jели двори? 90 „Што hе, Јово, твоји врани коњи, „Врани коњи и сиви соколи ? Што hе, Јово, твоје пусто благо ? „Што hе, Јово, твоја вјерна љуба ? „Што hе, Јово, твоја стара мајка ?” 95 Тад” се Јово из мртвих поврати, Па мртвачким проговара гласом : Сријем земља стеh” hе господара

Ил бољега, или ће rорега ; „Моји коњи и сиви соколи

100 „И бијели украј Саве двори „Моме брату Змајогњеном Вуку; „Моје благо мојој старој мајци, „Нек се рани и ода зла брани; Моја љуба, ал' је рода туђа,

105 „Она ме је често опадала Моме брату Максиму владици : »» Деспот Јован ҳоди по Сријему, „Те он љуби младе и ђевојке;", „Ал' ни њојзи жао не учин'те :

110 „Подајте јој три товара блага, „Нек се рани, док је срећа нађе.” То изусти Деспотовић Јово, То изусти, а душу испусти.

92.

Женидба 3 мај-Десиоша Вука.

5

10

Мили Боже, да чуда голема!
Подиже се Змај-Деспоте Вуче
Преко мора Млетку Латинскоме,
Да он проси лијепу ћевојку
У некака бана од Млетака;
Он поведе дванаест катана
И понесе три товара блага,
Оде право у земљу Латинску.
А кад дође Млетку Латинскоме,
Лијепо га бане дочекао,
Гостио га за петнаест дана.
Но говори Змај-Деспоте Вуче:
Чујеш ли ме, бане Латинине!
„Ја нијесам дош'о пити вино,
„Већ просити лијепу ћевојку;
„Но ак” хоћеш да смо пријатељи,
„Поклони ми ћерку за љубовцу.”
Па се маши руком у цепове,
Те извади од злата јабуку,
Уз јабуку хиљаду дуката,
Па их пружи бану Латинину.
Кад то виђе бане Латинине,
Он се скочи од земље на ноге,
Те се с Вуком у лице пољуби,
АВук бана у бијелу руку,
Па му даде од злата јабуку,

15

20

25

[ocr errors]

и даде му хиљаду дуката,
А бан Вуку поклони ћевојку,
Када Вуче испроси ћевојку,
А он оде свадбу уговарат';

30 За дуго је Вуче одгодио: Од Бурђева до Дмитрова дана, Док отиде шеру Купинову и покупи кићене сватове; Па се Вуче на пут отиснуо

35 Са његових дванаест катана , А прати та бане Латинине, Па је бане Вуку говорио: ,0 мој зете, Змај-Деспоте Вуче! „Када, Вуче, по ћевојку пођеш,

40 Ти поведи хиљаду сватова, „Од хиљаде више ни једнога, „Од хиљаде мање ни једнога; „Па ти хајде, када тебе драго.” Када чуо Змај-Деспоте Вуче,

45 Оде Вуче шеру Купинову. А кад дође двору бијеломе, Дочека га остарила мајка, Па га пита мајка Анђелина : Што би, сине, у земљи Латинској"? 50 „Јеси л', сине, љубу испросио ? Не һе л' стару одмијенит” мајку ?” Оде Вуче мајци говорити: „Добро, мајко, у земљи Латинској, „Јесам, мати, цуру испросио

55 У онога бана од Млетака, „И с баном сам свадбу угодио

„о јесени, када мене драго,
„Да поведем хиљаду сватова.”
Тек што Вуче у ријечи бјеше,

60
Ал' ето ти млада књигоноше
Поклони се до земљице црне ,
Вуку даде лист књиге сиһане;
А кад Вуче књигу проучио,
А он вели остарилој мајци:

65 „Ево, мати, књиге од февојке, „Добро слушај, што ми ситна пише: »„Господару, Змај-Деспоте Вуче! »» Ако скоро одеш сабирати, »„Господару, кићене сватове, 70 »„Купи свата дванаест стотина „По избору бољег од бољега,

Свакога ћу, Вуче, даривати, »»Даривати свиленом кошуљом; »» А ћевери доброга јунака,

75 »„Јали брата, јали побратима;

„Јера имаш грдна душманина, „„Та у Босни Берзелез-Алију:

„Нешто често за сватове пита, „Бојати се каке пријеваре

80 „Од Турчина, да га Бог убије!"" Када Вуче књигу проучио, А он пита остарилу мајку : „Што ћу саде, моја стара мајко ? „Ал һу слушат” бана таста мога,

85 „Ал' Росанду лијепу ћевојку ? " Вели Вуку остарила мајка: „0 мој сине, Змај-Деспоте Вуче!

[ocr errors]
[ocr errors]

90

[ocr errors][ocr errors]

Слушај, синко, лијепу ћевојку
А и нене стару твоју мајку:
„Када станеш купити сватове,
А ти зови, сине, у ђеверство
„До два брата, два Јакшина сина,
„Јакшић-Дмитра с нејаким Стјепаном;
„Јер су, сине, на боју јунаци, 95
„Ако тебе буде до невоље,
„Нека ти се у невољи нађу;
„Пиши, сине, лист књиге бијеле,
Те је пошљи шеру Дмитровици
„Старцу Јању од старине кнезу,

100
„Нек ти пошље сина Милована
„Стари свате нек је пред сватове,
„Нек поведе три стотине свата,
„Нек се знаду свати старосватски;
„Другу, сине, ситну књигу пиши,

105 „Те је пошљи ка Сибињу граду „Куму твоме Сибињанин-Јанку, Нек ти и он у сватове дође, „Нек поведе три стотине свата. „Кад растуриш књиге на војводе, 110 „А ти тури са куле топове, „Подај хабер по Сријему твоме, „Те сакупи по избор сватове; „Па кад, сине, покупиш сватове, „А ти брзо хајде за ћевојку,

115 „Ти не чекај дана Дмитровога.” Када Вуче саслушао мајку, А он скочи од земље на ноге, Те довати дивит и хартију,

« PreviousContinue »